Julia (Jablani) - Djordje Balašević

Tamburu mi prod'o Cigan
slatkoreciv i prefrigan
cukununuk prosjaka i begova
omakne se prst na struni
nesretna me pesma zbuni
ne znam da l' je moja ili njegova

Ma, nek' me spali grom ko senjak
ako ima sta za cim bi zalio
proklet da je obesenjak
tugu mi je s' tamburom uvalio

Darov'o mi knjigu rabin
ubojitu k'o karabin
ako umes laz od lazi probrati
al' vec odavno ne znam vise
da l' je citam il' je pisem
ja zaustim a mudrac se obrati

I tako, u mastiku suza kane
muti casu, pa i dane zamuti
ja sam sebe manji komad
veci deo cini Nomad
a taj cudak nesto bunca
njemu nikad dosta sunca

Jablani tuze jalovi
i dok ih slusam
uvek me hvata ritam jata
zal za jugom
prolaze nebom zdralovi
i ova dusa i nocas ore tamo gore
za tim plugom

Ukrao mi ljubav lopov
sin doktorov,unuk popov
odveo je u zemlju bez snegova
u snove mi bosa bane
pripretim joj da zastane
da l' je u snu moja ili njegova

I tako, krckam dane k'o orase
sta zagorci ne mora se zagristi
sejem svet kroz sitno sito
trazim nesto narocito
pokajnika i begunca
nekog s' one strane sunca