Eleonora - Djordje Balašević

Na bogojavljensku noć
peku se kesteni, lome se pogače
a venci smokava i praporci se pokače
u prednjoj sobi mog bace
to je već navike moć

Bez slova poziva
društvo se sastalo pod istom ikonom
za crnim švapskim astalom
što pamti svadbe i daće

Redak sam gost u starom kraju
al' znam šta misle i u snu
i oni mene kanda znaju
jer čak ni pripiti ni da pomenu nju

Čudna je zvercica strast
od one ljubavi zbog glupe svadjice
u buri ćutanja potonule su ladjice
i minus na kraju salda

Da l' grom odabira hrast
ili se to pak hrast munjama nametne
za to baš nemam reči
Bog zna kako pametne
to je ta sudbina, valjda

Bila je moja zlatna šansa
a tek sam načeo svoj krug
moj mali verni Sančo Pansa
moja ljubavnica, saborac
i moj najbolji drug

Oni ne pričaju o njoj
a ja se ne raspitkivam
ukrstim politru i noć
i tu i tamo na taj krst se prikivam

Već me i Dunav pretiče
moja me senka spotiče
al' ništa me se ne tice
i malo sta me pomera i dotiče
sem možda nje

Kad djavo precepi špil
sve krene naopako
svale se vanglice, zadrema kum
il' nešto nisu ove London-štanglice
k'o kad god, u doba slavna

Pogrešno uklopljen stil
kinesko posudje, salvete heklane
model iz izloga a cipele od preklane
no, rizling sve to poravna

Već me Dunav pretiče
već me senka spotiče
ništa me se ne tiče
ništa me ne dotiče