Déjà vu je psihološki fenomen koji se javlja kada osoba ima osećaj da je već doživela ili doživljava trenutni događaj, iako to nije moguće s obzirom na njihovo stvarno iskustvo. To može uključivati osećaj da je već bio na određenom mestu, razgovarao s određenom osobom ili doživeo određeni trenutak. Déjà vu često traje samo nekoliko sekundi i može biti zbunjujuće iskustvo. Iako se različite teorije pominju u pokušajima objašnjenja ovog fenomena, tačan uzrok ostaje nepoznat.

Ali da li ste znali da postoji još jedan fenomen koji je sušta suprotnost od toga? Zove se "jamais vu" i čudno je koliko možete zamisliti. 

Sa jamais vu osećanjem, susrećete se sa nečim vrlo poznatim, ali se osećate potpuno odvojeno od toga, kao da to nikada u životu niste sreli. Možete izgubiti razumevanje određenih stvari koje znate kao svoj džep ili čak propustiti da prepoznate one koje bi trebalo da vam budu poznate.

Neki to izjednačavaju sa osećanjem zarobljenosti u drugoj dimenziji. Biće teško protumačiti šta se dešava oko vas i možete postati zbunjeni, čak i verujući da možda sanjate.

Kao i deja vu, jamais vu, što na francuskom znači „nikad viđeno“, fenomen je povezan sa delom mozga koji koristi pamćenje za proveru činjenica, ali istraživanja pokazuju da je to mnogo ređe iskustvo. Možda radite nešto na šta ste potpuno navikli, na primer, da se vozite kući iz lokalne prodavnice, a ruta vam odjednom postane nepoznata.

Istraživači opisuju ovaj fenomen kao veoma dezorijentišući, skoro kao da vidite svet "novim očima".

Jamais vu bi mogao biti uznemirujućiji od deja vua. Nije lak koncept za shvatiti, ali nekome ko je iskusio jamais vu, to je nezaboravno.

- Dok pišem na ispitima, pravilno napišem reč kao što je "apetit", ali stalno gledam reč iznova i iznova jer mislim da može biti pogrešno - laički je opisao učesnik studije.

Doktor Akira O'Konor je za Gardijan objasnio da je ponavljanje svakodnevnog ono što kod nekih može da izazove jamais vu, i da je zato i toliko uznemirujuće. Kada vam stvari koje radite bez aktivnog razmišljanja odjednom postanu nepoznate, to može izgledati pomalo zastrašujuće. Naučni izraz za ovo je „zasićenje“, kada je nešto toliko poznato da skoro „preopterećuje“ mozak. Dok vam deža vu daje osećaj prolazne bliskosti, jamais vu ostavlja osećaj nesigurnosti u vezi sa sopstvenim sposobnostima, i zato je to tako uznemirujuće, objašnjava on.

Jamais vu se može pojaviti kao iznenadni gubitak pamćenja ili demencija. Suočimo se s tim - taj mučan osećaj da bi trebalo nešto da znate, ali vaš mozak jednostavno ne povezuje ispravno je zastrašujući. Možda mislite da imate iznenadni gubitak pamćenja ili demenciju, a to može biti zastrašujuće.

Istraživanje ovog fenomena dr O'Konora čak sugeriše preliminarnu vezu sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, iako naglašava da su te veze još u povojima. Dalje ispitivanje ovog fenomena moglo bi se pokazati važnim u istraživanju i lečenju mentalnog zdravlja. Ali jamais vu, u većini slučajeva se javlja bez osnovnih zdravstvenih stanja, veoma je privremen. Iako odbojan, ako se dogodi, prolazan je, prenosi YourTango.