Kardiolozi objašnjavaju zašto bi ovaj zeleni plod trebalo redovno da bude deo vaše ishrane. Bogat je mononezasićenim mastima, vlaknima, kalijumom i antioksidansima, pa doprinosi zdravlju srca tako što snižava LDL („loš“) holesterol, reguliše krvni pritisak i smanjuje upale.

Melatonin je hormon ključan za regulaciju sna. Proizvodi ga epifiza u mozgu, a njegovi nivoi prirodno rastu nakon zalaska sunca i opadaju s dolaskom dana. Istraživanja pokazuju da povećan unos melatonina putem ishrane može poboljšati kvalitet sna.

Ultra-prerađena hrana (UPF) već ima lošu reputaciju, a nova studija pokazuje da čak i njene „zdravije“ varijante mogu ozbiljno narušiti napore u mršavljenju.

Iako papaja nije među najpopularnijim voćkama u našoj zemlji, može se pronaći u bolje snabdevenim marketima i zaista vredi uvrstiti je u ishranu, posebno ako vodite računa o zdravlju creva. Zdravlje organa za varenje danas je jedna od najvažnijih tema u oblasti ishrane, i to s razlogom: ono utiče na mnoge aspekte opšteg zdravlja, od varenja, preko imuniteta, do raspoloženja. Zato nutricionisti sve češće ističu značaj konzumiranja voća, koje obiluje vlaknima, enzimima i korisnim mikronutrijentima.

Osećate se umorno i bezvoljno? Niste jedini, jer istina je da visoke temperature zaista mogu da vas iscrpe. Taj osećaj ima i ime: letnja iscrpljenost. Prema rečima dr Roberta Klaflina, lekara opšte prakse i sportske medicine iz Arizone, uzrok ove pojave je kombinacija fizioloških reakcija i životnih navika.

Usamljenost nije samo stanje uma – ona može biti pitanje života i smrti. Barem tako tvrdi nova studija Harvarda.

Godinama slušamo savet da je za zdravlje važno spavati osam sati, ali nova velika analiza sugeriše da je vreme odlaska na spavanje možda važnije od dužine sna.

Ono što jedete može značajno uticati na izgled i osećaj vaše kože, kao i na učestalost određenih kožnih problema. Australijska istraživanja pokazala su da ishrana s niskim glikemijskim indeksom (GI) može da smanji simptome akni i poboljšati kvalitet kože. Savete o ishrani donosi dijetetičarka dr Džoana Mekmilan.

Nedostatak joda nastaje kada telo ne dobija dovoljno ovog važnog minerala. Glavni simptomi uključuju uvećanu štitastu žlezdu (gušu) i hipotireozu. Uzrok je najčešće neadekvatan unos joda putem ishrane. Lečenje podrazumeva suplemente joda, a u nekim slučajevima i hormone štitaste žlezde. Nedostatak joda se može sprečiti redovnim konzumiranjem namirnica bogatih jodom i korišćenjem jodirane soli.

Mozak je složen i zamršen sistem. Što više kafe pijete, formira se više adenozinskih receptora, što znači da ćete možda morati da popijete više kafe da biste ostali budni sada nego kada ste prvi put počeli da je pijete u mladosti.

Zamislite dvoje ljudi u svojim sedamdesetim godinama. Oboje su aktivni, žive samostalno i uživaju u životu. Ali tokom narednih 15 godina, jedan od njih razvije dve ili tri hronične bolesti, srčana oboljenja, dijabetes, depresiju, dok drugi ostane relativno zdrav. Šta je napravilo razliku?

Duge šetnje ne samo da mogu ublažiti, već i sprečiti pojavu hroničnog bola u donjem delu leđa, pokazuje novo istraživanje.