Sigurno ste već čuli brojne razloge zašto je voda dobra za vas, kao i da pomaže telu da izbaci otpadne materije, omogućava pravilno funkcionisanje ćelija, podmazuje i štiti zglobove i još mnogo toga. Ukratko: voda vas održava u životu i pokretu.

Ono što pijemo svakodnevno ima veliki uticaj na zdravlje naših zuba. Gazirani sokovi odavno važe za „najgoreg neprijatelja“ gleđi, ali nisu jedini. Postoji još nekoliko popularnih pića koja mogu naneti jednaku štetu.

Prema rečima nutricionistkinje Lovneet Batre, „Uravnotežena i raznovrsna ishrana od ključnog je značaja za pravilno funkcionisanje i održavanje zdravlja štitne žlezde.“

Ako često potežete za užinom, a ništa vas ne zasiti na duže, možda vam nedostaje proteina. Protein je esencijalni makronutrijent koji obezbeđuje aminokiseline potrebne za obnovu mišićnog tkiva, varenje i brojne druge funkcije organizma. Osim što „pokriva“ osnovne potrebe tela, protein duže održava sitost i pomaže da se izbegnu nagli padovi energije tokom dana.

Ljudi koji jedu manje prerađene hrane gube više kilograma od onih koji konzumiraju uglavnom ultraprerađenu, pokazuje novo istraživanje. Dok su obe grupe učesnika smršale, oni koji su se hranili namirnicama sa minimalnim stepenom prerade izgubili su duplo više kilograma.

„Oksidativno zdravlje“ odnosi se na sposobnost organizma da održi ravnotežu između slobodnih radikala i antioksidanata. Kada ta ravnoteža izostane, dolazi do oksidativnog stresa, koji oštećuje ćelije u telu.

Kratkoća daha je veoma neprijatan osećaj, ali u toku izuzetnih napora i vrućina ne treba previše da vas brine. Ipak, imajte na umu da ovo može da ukaže na prilično različita zdravstvena stanja i bolesti, pa ako se često susrećete sa gubitkom daha, možda nije na odmet da posetite lekara i obavite bar jedan, rutinski pregled.

Vitamin C, ili askorbinska kiselina, poznat je kao snažan antioksidans koji jača imunitet, učestvuje u sintezi kolagena, pomaže u apsorpciji gvožđa i doprinosi zdravlju kože, kostiju, zglobova i krvnih sudova. Iako se često povezuje sa citrusima, poput pomorandže, koja sadrži oko 50 mg vitamina C, pojedine vrste povrća nude ga u još većim količinama, uz dodatne hranljive materije koje povoljno deluju na organizam.

Kardiolozi objašnjavaju zašto bi ovaj zeleni plod trebalo redovno da bude deo vaše ishrane. Bogat je mononezasićenim mastima, vlaknima, kalijumom i antioksidansima, pa doprinosi zdravlju srca tako što snižava LDL („loš“) holesterol, reguliše krvni pritisak i smanjuje upale.

Melatonin je hormon ključan za regulaciju sna. Proizvodi ga epifiza u mozgu, a njegovi nivoi prirodno rastu nakon zalaska sunca i opadaju s dolaskom dana. Istraživanja pokazuju da povećan unos melatonina putem ishrane može poboljšati kvalitet sna.

Ultra-prerađena hrana (UPF) već ima lošu reputaciju, a nova studija pokazuje da čak i njene „zdravije“ varijante mogu ozbiljno narušiti napore u mršavljenju.

Iako papaja nije među najpopularnijim voćkama u našoj zemlji, može se pronaći u bolje snabdevenim marketima i zaista vredi uvrstiti je u ishranu, posebno ako vodite računa o zdravlju creva. Zdravlje organa za varenje danas je jedna od najvažnijih tema u oblasti ishrane, i to s razlogom: ono utiče na mnoge aspekte opšteg zdravlja, od varenja, preko imuniteta, do raspoloženja. Zato nutricionisti sve češće ističu značaj konzumiranja voća, koje obiluje vlaknima, enzimima i korisnim mikronutrijentima.