Ljudi koji jedu manje prerađene hrane gube više kilograma od onih koji konzumiraju uglavnom ultraprerađenu, pokazuje novo istraživanje. Dok su obe grupe učesnika smršale, oni koji su se hranili namirnicama sa minimalnim stepenom prerade izgubili su duplo više kilograma.

„Oksidativno zdravlje“ odnosi se na sposobnost organizma da održi ravnotežu između slobodnih radikala i antioksidanata. Kada ta ravnoteža izostane, dolazi do oksidativnog stresa, koji oštećuje ćelije u telu.

Kratkoća daha je veoma neprijatan osećaj, ali u toku izuzetnih napora i vrućina ne treba previše da vas brine. Ipak, imajte na umu da ovo može da ukaže na prilično različita zdravstvena stanja i bolesti, pa ako se često susrećete sa gubitkom daha, možda nije na odmet da posetite lekara i obavite bar jedan, rutinski pregled.

Vitamin C, ili askorbinska kiselina, poznat je kao snažan antioksidans koji jača imunitet, učestvuje u sintezi kolagena, pomaže u apsorpciji gvožđa i doprinosi zdravlju kože, kostiju, zglobova i krvnih sudova. Iako se često povezuje sa citrusima, poput pomorandže, koja sadrži oko 50 mg vitamina C, pojedine vrste povrća nude ga u još većim količinama, uz dodatne hranljive materije koje povoljno deluju na organizam.

Kardiolozi objašnjavaju zašto bi ovaj zeleni plod trebalo redovno da bude deo vaše ishrane. Bogat je mononezasićenim mastima, vlaknima, kalijumom i antioksidansima, pa doprinosi zdravlju srca tako što snižava LDL („loš“) holesterol, reguliše krvni pritisak i smanjuje upale.

Melatonin je hormon ključan za regulaciju sna. Proizvodi ga epifiza u mozgu, a njegovi nivoi prirodno rastu nakon zalaska sunca i opadaju s dolaskom dana. Istraživanja pokazuju da povećan unos melatonina putem ishrane može poboljšati kvalitet sna.

Ultra-prerađena hrana (UPF) već ima lošu reputaciju, a nova studija pokazuje da čak i njene „zdravije“ varijante mogu ozbiljno narušiti napore u mršavljenju.

Iako papaja nije među najpopularnijim voćkama u našoj zemlji, može se pronaći u bolje snabdevenim marketima i zaista vredi uvrstiti je u ishranu, posebno ako vodite računa o zdravlju creva. Zdravlje organa za varenje danas je jedna od najvažnijih tema u oblasti ishrane, i to s razlogom: ono utiče na mnoge aspekte opšteg zdravlja, od varenja, preko imuniteta, do raspoloženja. Zato nutricionisti sve češće ističu značaj konzumiranja voća, koje obiluje vlaknima, enzimima i korisnim mikronutrijentima.

Osećate se umorno i bezvoljno? Niste jedini, jer istina je da visoke temperature zaista mogu da vas iscrpe. Taj osećaj ima i ime: letnja iscrpljenost. Prema rečima dr Roberta Klaflina, lekara opšte prakse i sportske medicine iz Arizone, uzrok ove pojave je kombinacija fizioloških reakcija i životnih navika.

Usamljenost nije samo stanje uma – ona može biti pitanje života i smrti. Barem tako tvrdi nova studija Harvarda.

Godinama slušamo savet da je za zdravlje važno spavati osam sati, ali nova velika analiza sugeriše da je vreme odlaska na spavanje možda važnije od dužine sna.

Ono što jedete može značajno uticati na izgled i osećaj vaše kože, kao i na učestalost određenih kožnih problema. Australijska istraživanja pokazala su da ishrana s niskim glikemijskim indeksom (GI) može da smanji simptome akni i poboljšati kvalitet kože. Savete o ishrani donosi dijetetičarka dr Džoana Mekmilan.