Iako ih krase darovitost i samopouzdanje, briljantne osobe neretko se nađu u situacijama koje im izazivaju neprijatnost — čak i onda kada to drugima nije očigledno. Njihov intelekt ide ruku pod ruku s visokom osetljivošću, zbog čega lako mogu da se osete preplavljeno ili neshvaćeno.

Ovaj pravi letnji vikend svi čekamo sa osmehom, a ako nemate ideje kako da ga provedete možda vam ovaj tekst bude od koristi. Nabacite osmeh, obucite letnju odeću i obavezno iskoristite pametno dane koji su pred nama.

Naš um je moćan alat. I mnogo pre nego što je nauka objasnila pojavu neuroplastičnosti, znali smo da mašta može da utiče na stvarnost. Ljudi su oduvek „vežbali“ uspeh u svojoj glavi – kroz tehniku vizualizacije. Potrebno je vrlo malo znanja da biste počeli, a brojna istraživanja potvrđuju njenu efikasnost.

Kako ulazimo u četrdesete, ono što nam je nekada delovalo uzbudljivo ili važno često počinje da gubi na značaju. To ne znači da je život manje zanimljiv – naprotiv, samo se naši prioriteti i pogled na svet s godinama menjaju. U nastavku izdvajamo sedam stvari koje vam u ovoj fazi života verovatno postaju dosadne, iako toga možda niste ni svesni.

Kao bračni terapeuti i vanredni profesori psihijatrije na Harvardu, supružnici koji su zajedno skoro 50 godina često razmišljaju o tome šta čini ljubav trajnom i odnos stabilnim. Njihovo dugogodišnje iskustvo u sopstvenom braku, kao i u radu sa parovima, pokazuje da je najvažnija veština – kako razgovarati kroz konflikte.

Kada se sve poklopi, preplavi nas ljubav prema životu. Imamo sve što nam je potrebno. A onda, neizbežno – dolazi oluja. Život se preokrene naglavačke, sve je u haosu, i pokušavamo da sastavimo delove sebe i povratimo onu nekadašnju sreću. Svaki trud deluje kao nova pukotina: novi gubici, novi problemi. Povratak sebi izgleda nemoguće. Krize i stres postaju svakodnevica.

Ako svoju sadašnjost i buduću verziju sebe vidite kao dve različite osobe, biće vam teško da se motivišete da napravite promene koje vam mogu pomoći da ostanete zdravi, uštedite novac i pripremite se za odraslo doba. Iako preokupiranost budućim događajima nikako nije dobra, razumno planiranje budućnosti je nešto što može da bude korisno za sve nas.

"Ne idi ljut u krevet." Verovatno ste ovaj savet čuli od bake i deke, roditelja, prijatelja - ili ste ga možda sami naučili kroz iskustvo. U poslednje vreme ovaj savet sve češće izaziva kritike - smatra se previše zahtevnim ili zastarelim. Ali da li je zaista tako loše insistirati na rešavanju sukoba pre spavanja?

Nekada su bile deo svakodnevice, a danas nam deluju kao luksuz. Ono što se nekada podrazumevalo sada izgleda kao uspon uzbrdo po pesku. Jedan od razloga zašto nam ove promene teško padaju jeste to što retko primetimo kada nešto prestane da nam dolazi prirodno. Jednog dana se probudimo i shvatimo da mesecima nismo radili nešto što volimo — ili da se već godinama nismo osetili stabilno.

U današnjem svetu svima nam se čini da živimo brže i da nam vreme leti. Ako smo preopterećeni i imamo mnogo obaveza to može da bude kontraproduktivno, da dovede do potpunog sagorevanja i da utiče na našu organizaciju. Saveti za povećanje produktivnosti doprineće boljoj organizaciji u toku dana, smanjiće stres i definitivno će uticati na rezultate koje postižemo.

Iako je čovečanstvo ostvarilo neverovatne podvige tokom svoje kratke istorije, mnogi ljudi i dalje imaju poteškoća da se zaista osećaju – srećno. Potraga za srećom stara je koliko i civilizacija. Generacije i generacije ljudi promišljale su o tome šta ih čini zadovoljnim, a u savremenom dobu psiholozi pokušavaju da sreću izmere i podstaknu u širokim razmerama, kao deo javnog zdravlja – primer za to je "Izveštaj o svetskoj sreći".

Društvena vrednost pojedinca najčešće se meri uticajem koji ima na druge. Stručnjaci ističu da nije reč o nečemu što je urođeno, već o veštinama koje se razvijaju vremenom. Biti osoba koju drugi cene i vole znači znati kako se povezati s ljudima na pravi način.