Gospođa Zepter je svoj govor zahvalnosti započela rečima “Večeras su moja osećanja veoma jaka”, zahvalivši se pre svega svom suprugu Filipu, ćerki Emmi i nećacima Diani i Miletu, za koje je veoma vezana, a setila se i roditelja, Srpkinje i Slovenca, koji su joj od ranog detinjstva usadili ljubav prema umetnosti i kulturu. “Moj život nosi otisak tog dvojnog identiteta i uticaja. Oduvek sam bila rastrzana između slovenačkog pragmatizma i srpske otvorenosti i kreativnosti. Moj otac je bio veliki zaljubljenik u francusku kulturu, i puno je kao inženjer radio sa Francuskom. Moja majka, jaka i nezavisna žena, je u Beogradu u komunističko vreme, osnovala poznatu modnu kuću.”

Gospođa Zepter se pre svega osvrnula na svoja dostignuća u Srbiji, na polju umetnosti.

Operu i teatar Madlenianum, jedinu operu u privatnom vlasništvu u Evropi. U kojoj su nedavno veoma uspešno odigrani biseri francuske muzike: "Lovci bisera” Žorža Bizea i “Faust“ Šarla Gunoa, u izvođenju Opere Sankt Peterburga, uz prepune sale Narodnog pozorišta u Beogradu i Madlenianuma u Zemunu, i uz ovacije oduševljene publike i listom pozitivnih kritika stručne javnosti.

Zatim Fondaciju “Madlena Zepter”, koja je od ranih 90-tih davala stipendije mladim talentima (više od 800 mladih do danas) i podržavala brojne kulturne, naučne i sportske projekte.

Muzej Zepter na tri sprata u centru Beograda, sa težnjom da se stvori fond umetničkih dela od druge polovine XX veka do danas, kako srpskih tako i jugoslovenskih umetnika.

Godine 2003. gospođa Zepter je ustanovila Evropsku književnu nagradu i nagradu Zepter International Design Award koja je uključivala nekoliko stotina umetnika iz celog sveta. Tu je i Madl'Art, prva aukcijska kuća u Beogradu, a sa ponosom je gospođa Zepter istakla i svoju izdavačku kuću Zepter Book World.

Zahvaljujući se na dodeli ordena Viteškog reda umetnosti i književnosti gospođi ambasadorki Francuske u Monaku, koju je primila sa čašću i ponosom, gospođa Zepter je istakla: “Biti primljen u red umetnosti i književnosti je težak zadatak sačinjen od počasti, ali i obaveza”, i dodala:

“Naši su snovi bili naše jedino polazište. Za mene, ne postoji veće zadovoljstvo nego ostvarenje neke ideje i gledati je kako živi, raste, sazreva i menja se. To se posebno odnosi na područje umetnosti, književnosti i kulture. Zbog mog porekla i moje profesije pedagoga, odavno sam shvatila da kultura nije utočište za bogate, već ključ i suština života. Pošto sam još od svoje mladosti imala priliku da upoznam različite svetove, zahvaljujući mojoj porodici, beogradskim umetničkim krugovima i njihovoj kulturnoj i istorijskoj baštini, mogla sam da uspostavim veze i zabeležim svačije specifičnosti. Putovanja, knjige, posete muzejima, pozorištima, susreti sa ljudima čija je erudicija mogla da ugasi žeđ za učenjem su bili moji razlozi da volim, gotovo da živim.”

 
Gospođa Zepter je na ovoj večeri istakla da je svojim delovanjem u kulturu želela da pokaže da je umetnost skupa i krhka i da joj zato treba neprestano pomagati. Po njoj, samo kultura i umetnost mogu odražavati karakter čoveka i naroda i omogućavati mu da na svojoj prošlosti izgradi bolju i mirniju budućnost. Stoga je najvažnija uloga umetnosti i književnosti uzdizanje ljudskog duha na višu vrednost.

Na kraju je dodala. “Umetnost je izdignuta svest, negacija sebičnosti, način brisanja barijera. Smatram to bitnim faktorom, čak i odlučujućim faktorom za čovečanstvo, neophodnošću važnijom od bilo kog drugog uticaja, bilo političke ili ideološke prirode. Dakle, svesna svog identiteta Evropljanke i građanina sveta, uvek sam ulagala u umetnost, to jest u slobodnog čoveka i njegovu večnu istoriju. Isto to se odnosi i na našu kompaniju Zepter International zahvaljujući kojoj hiljade ljudi živi i radi u okviru naše korporativne misije: osigurati bolje zdravlje i lepotu svima. Dragocen zadatak koji daje nadu i u najtežim trenucima.”