Da li kućni ljubimci mogu da prenesu virus korona (COVID-19), odnosno da obole od njega?

Nije prvi put da se postavlja ovo pitanje. Slični strahovi postojali su i 2003. godine, kada je izbila epidemija SARS-a. Opasnost od novog virusa COVID-19, ili virusa korona, koji se neverovatnom brzinom širi po celoj planeti, ponovo je aktuelizovala ovo pitanje. Pretpostavlja se da se ovaj virus proširio na ljude sa slepih miševa, preko ljuskara, i zbog toga među stanovništvom postoji zabrinutost povodom pitanja da li druge životinje, a naročito kućni ljubimci, psi i mačke, mogu da obole ili da nama prenesu COVID-19. Kako saopštava Svetska zdravstvena organizacija (WHO), do sada nema dokaza da pas, mačka ili bilo koji drugi kućni ljubimac može da oboli i na čoveka prenese COVID-19. Ovaj virus se uglavnom širi kapljično, kada zaražena osoba kašlje, kija ili govori u vašoj neposrednoj blizini.

Da li ljubimce u vreme širenja epidemije treba izvoditi u šetnju?

Psi i mačke na svojim šapama mogu iz spoljne sredine doneti COVID-19, isto kao što ga čovek može doneti u kuću na obući i predmetima koje upotrebljava (novčanik, novac, ključevi, mobilni telefoni…) Zato bi trebalo posle svake šetnje s kućim ljubimcem pojačati higijenu. Šetnje bi trebalo da budu kratke. Šape se posle šetnje takođe mogu obrisati antiseptičkim maramicama. Vlasnici treba da paze da u ovome ne preteraju, jer previše brisanja može da isuši šape vašeg psa.

Takođe, preporuka je da izbegavamo najprisniji kontak s kućnim ljubimcima, da ih ne ljubimo, da im ne dozvoljavamo da nam ulaze u krevet ili da dolaze u dodir sa hranom za ljudsku upotrebu. Nakon maženja životinje, ruke uvek treba dobro oprati sapunom i vodom. NIKAKO SE NE PREPORUČUJE POTAPANJE ŽIVOTINJA U ASEPSOL ILI NEKO DRUGO DEZINFEKCIONO SREDSTVO.

Šta je FIP (mačji virus korona), a šta CCV (pseći virus korona) i kakve su sličnosti sa aktuelnim virusom korona (COVID-19)?

Nije zabeleženo da psi i mačke obolevaju od virusa COVID-19, ali je poznato da obolevaju od drugih tipova korona virusa. Infekcija pasa i mačaka takvim virusom veoma je česta zbog izuzetne sposobnosti virusa da se šire i zaraze zdravu jedinku.

Psi obolevaju u akutnoj formi od virusa-CCV, psećeg korona virusa, koji izaziva gastrointestinalne probleme u vidu povraćanja i krvavih proliva. Kod odraslih i starijih pasa pseći korona virus prolazi posle tri do pet dana, uz terapiju probioticima i nadoknadu elektrolita i tečnosti, dok su simptomi kod mlađih pasa i štenadi znatno drastičniji i mogu se javiti veća iscrpljenost, dehidratacija i krvarenje iz gastrointestinalnog trakta, te se u tom slučaju koristi specifična terapija u vidu hiperimunih seruma. Najbolja preventiva za pse je vakcina koja se daje jednom godišnje (nalazi se u sastavu polivalentne vakcine protiv zaraznih bolesti).

Mačke obolevaju od virusa FIP. To je njihov, mačji korona virus, koji se javlja u vlažnoj i suvoj formi, a obe forme se manifestuju upalom trbušne i grudne maramice, sa simptomima kašljanja i povraćanja. Protiv mačjeg virusa FIP vakcina ne postoji, ali postoji testiranje koje nam pomaže da inficirane mačke, koje su nosioci i prenosioci bolesti i kada ne pokazuju simptome, na vreme izolujemo od zdravih mačaka, i uz odgovarajuću negu i ishranu sprečimo ili i na najmanju meru svedemo pojavu akutnih epizoda bolesti.

Tim ARS-a je uputio inicijativu Skupštini grada Beograda gde bi naši volonteri, tokom vanrednog stanja, bili na raspolaganju starijim građanima za šetanje kućnih ljubimaca i hranjenje kolonija mačaka i čopora pasa, koji žive na ulici i koje stariji građani redovno hrane.

Ne zaboravite: u ovom stresnom periodu, lepo je imati ljubimca u kući. Psi i mačke nam pomažu u smanjenju visokog krvnog pritiska i ublažavanju anksioznosti u uznemirujućim situacijama.

Broj telefona ARS-a i dalje je otvoren za pozive građana. Ukoliko imate pitanja za nas, pozovite dispečerski broj 064 82 10 200.