Porodica će primati saučešće od 15,30 u kapeli za kremciju.

Datum komemoracije u Nacionalnom teatru biće naknadno saopšten, saopšteno je na oficijalnom sajtu Narodnog pozorišta u Beogradu.

Jedan od najboljih srpskih glumaca, koga su kolege obožavale, a publika i kritika veoma cenili, rođen je 24. jula 1947 godine u Beogradu.

Glumu na Akademiji za pozorište, film i televiziju upisao je u klasi profesorke Ognjenke Milićević kod koje je studirao prve dve godine. Na trećoj godini profesor mu je bio Predrag Bajčetić, a diplomirao je 1972. godine u klasi profesora Milenka Maričića.

Tokom duge i veoma uspešne karijere odigrao je oko 200 pozorišnih uloga.

Svoje upečatljive kreacije ostvarivao je na scenama širom nekadašnje Jugoslavije - u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zagrebu, u Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi, SAD, Mađarskoj, Švajcarskoj...

U njegova antologijska pozorišna ostvarenja ubrajaju se likovi Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, Kneza Miškina, Franca Kafke, Napoleona, Alekseja Fjodoroviča Karamazova, Salijerija, Ignjaca Glembaja, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Laze Dunđerskog, Fausta, Šajloka, Dagija, Gavrilovića, Šebeljskog...

U sećanju brojnih ljubitelja pozorišta svakako će ostati upamćen i po maestralnom tumačenju Kir Janje, naslovnog lika istoimene Sterijine komedije koga je neprekidno igrao od premijere 25. decembra 1992. godine. Poslednji, 237. put, odigrao je Kir Janju 21. aprila ove godine.

Kao kuriozitet, ostaće zabeleženo i da je rolu Bernarda Draha, u predstavi "Šovinistička farsa", po tekstu Radoslava Pavlovića, u režiji Egona Savina, odigrao čak 1800 puta.

Takođe, bio je uspešan i u drugim medijima - snimio je više od 50 filmova, televizijskih drama i serija.

Odmah posle diplomiranja, postao je član Narodnog pozorišta u Beogradu. Tu je proveo pune dve decenije, a potom je tokom 1993. godine odlučio da pređe u Jugoslovensko dramsko pozorište.

Međutim, posle 13 godina, ponovo se vraća u Nacionalni teatar u kojem je, u periodu od 23. decembra 2007. do 11. marta 2009. obavljao i funkciju upravnika.

Ejdus je pre deset godina, 2008, dobio "Dobričin prsten" - najveće priznanje koje se u Srbiji dodeljuje pozorišnim glumcima i glumicama za životno delo, odnosno celokupno pozorišno glumačko ostvarenje.

Ove godine dobio je još dve nagrade za životno delo - Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture i Nagradu za životno delo „Zlatni ćuran“.

Tim povodom, u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, 28. marta bila je otvorena izložba „Predrag Ejdus – čarobnjak scene“, autorke Mirjane Odavić.

Do 19. maja, brojni posetioci, osim fotografija iz raznih pozorišnih predstava, mogli su da vide i Ejdusov portret (rad akademskog slikara i profesora Čedomira Vasića), monografiju koju je objavilo Udruženje dramskih umetnika Srbije, kao i neke od ukupno 46. nagrada koje je dobio tokom blistave karijere poput Dobričinog prstena, Nušićeve nagrade za životno delo, Nagrade „Raša Plaović“, „Zlatnog ćurana“, Nagrade „Milivoje Živanović“, Statuete „Joakim Vujić“ za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji...

U periodu od 1985. do 1989. godine bio je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Paralelno sa glumom, više od deceniju i po bavio se uspešno i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Predrag Ejdus je preminuo u Beogradu 28. septembra u 71. godini, posle duge i teške bolesti.

M.B.