Golubović je najpre ukazao zahvalnost Jugoslavu Panteliću na pozivu i časti da njegov film otvori ovogodišnji FEST, ističući da je ovo internacionalni filmski festival od velikog značajan za sve one koji upoznaju i bave se filmom, te da je "FEST duh Beograda".

- Zaista mi je velika čast da ponovo imamo film ovde, privilegija je pred 3600 ljudi imati domaću premijeru. U Berlinu je veliko uzbuđenje jer je to svetska premijera i važna je za život filma, ali to uzbuđenje koje svi mi imamo pred premijeru i Sava centar je zaista poseban doživljaj za nekoga ko se bavi filmom.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

- Srdan i ja smo puno radili na pripremama, tri meseca smo svaki dan analizirali scenario, i smatram da je to put kako treba da se radi. Mi smo siromašne kinematografije koje ne mogu da prate svetske tokove, samo možemo da imamo ljubav prema filmu i jedni druge. Mislim da bi trebalo da se vraćamo tome, put koji smo nas dvojica načeli je put kojim bi naše kinematografije trebalo da idu dalje. Moj lik nije centar filma, poenta je baš u decentralizaciji. On je rasut, nema svoj centar. Pogrešno je gledati da li je on heroj, ne treba biti heroj, treba samo biti. Ubi nas krivica, očekivanje da moramo biti heroji, veliki narod, a vrhunac slobode je u tome da ne moramo da se pravimo, da možemo da budemo slabi, mali. - rekao je Bogan o saradnji i procesu rada na filmu.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Na pitanje da li u filmu ipak ima nade, Nada Šargin sugeriše:

To će biti na vama, kako ga doživite. Mislim da će publika doživeti film na pozitivan način. Ja sam želela da ima nade, iako su takvi slučajevi teški. To što se to ženi desi životno, socijalno i psihološki je teška situacija iz koje se ne izlazi tako lako. Dosta stvari koje ne daju izlaz. Odgovore ne možemo da damo, možemo samo da se pitamo, ali meni je značilo da ima nekog svetla, vere, nade, da nije bezizlazna situacija.

Film "Otac" je drama koja se bavi tragedijom i ličnom borbom čoveka kome su zbog siromaštva oduzeli decu. Na pitanje kako je došao do ove priče, te kako je nastajao scenario za film, Golubović objašnjava:

- Na nekom portalu sam pročitao o Đorđu Joksimoviću, čoveku čijom je pričom inspirisan ovij film. Bilo mi je jako zanimljivo što je on iz protesta krenuo peške iz okoline Kragujevca za Beograd i odmah mi je u glavi bila slika - balkanski Paris Texas. On je već bio ispred ministarstva, i ja sam danima razgovarao s njim. On mi je pričao svoju životnu priču, tako da je Film inspirisan njegovim životom, to je bio početak. Tu ima dosta dokumentaristike iz razgovora sa njim, ali i iz razgovora sa ljudima koji rade u centrima za socijalni rad, sa ljudima koji su imali iskustva sa centrom za socijalni rad, jer sam smatrao sam da u tom segmentu stvar mora da bude apsolutno istinita. Inače mislim da film mora da bude istinit u svakom segmentu i stalno ponavljam rečenicu Abasa Kjarostamija, kad su ga pitali šta je za njega dobar film, a on rekao “onaj kome verujem”. Mi smo se trudili da napravimo film kome se veruje i smatram da je to prvo slovo filmske umetnosti. Ipak smo hteli da odškrinemo vrata nekoj nadi, da ipak postoji neko svetlo da čovek ima pravo i snagu da se bori. -

Pored Gorana Bogdana i Nade Šargin uloge su ostvarili i: Boris Isaković, Milica Janevski, Vahid Džanković, Jova Maksić, Nikola Rakočević, Milan Marić i Ljubomir Bandović.

Scenario za film potpisuju Srdan Golubović i Ognjen Sviličić, a film je snimljen u koprodukciji šest zemalja: Srbije, Francuske, Nemačke, Slovenije, Hrvatske i BIH.

Na svečanom otvaranju 48. FEST-a, beogradskoj publici će se pokloniti autorka i glumačka ekipa filma, a svečano otvaranje obeležiće i uručenje Beogradskog pobednika za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, srpskoj legendarnoj glumici Miri Banjac.