Kako je nastala pesma „Lastavica“ ? Kakva osećanja budi u vama?

 „Lastavica“ nije nastala pre mesec ili dva, ima godinu i nešto. Ima svoju sa jedne strane radosnu, sa druge tužnu priču. To je sigurno jedna od najznačajnijih pesama u mojoj karijeri, jedna od najdražih. Nastala je spontano jedne večeri u druženju sa Jelenom Bebom Balašević, koja je autorka pesme.  Aleksandar Banjac je seo za klavir i pustio magiju, ja sam se pronašao pored mikrofona i u tom trenutku sam osetio ono što osećam i dan danas - veliku ljubav prema toj pesmi i uživanje dok je pevam. Ova pesma me je tako pogodila, jer ima divan tekst i jako neobičnu melodiju, dosta je teška za izvođenje i ima veliki raspon.

Kako je „Lastavica“ stigla do „Beogradskog proleća“?

Ova pesma prvobitno nije bila namenjena za „Beogradsko proleće“ , već za jednu lepu stvar. Trebalo je da bude puštena na rođendan Đorđa Balaševića, 5. maja prošle godine, međutim, 7. aprila moj kolega i prijatelj Aleksandar Banjac je preminuo i sve je stalo. Ne samo pesma, ja sam stao kao muzičar, kao umetnička duša. To su duboke emocije i prijateljstva i tada je sve stalo.
Desio se poziv od strane organizatora „Beogradskog proleća“ da pošaljem pesmu. U jednom momentu, kada su rokovi već bili pri kraju, ja sam odustao faktički od „Beogradskog proleća“ , ali je postojala neka nada. U dogovoru sa Bebom Balašević, odlučili smo da se takmičimo.

Da li ste očekivali takvu reakciju publike?

Mene posebno raduje što „Lastavica“ osvaja srca publike i slušalaca iz dana u dan, zaista su je prihvatili. Ljudi vole „Lastavicu“ i to mi je, onako najveća sreća jer to je nešto što sam ja osmislio u prvim taktovima te pesme, kad sam radio prvi snimak. Uklopilo se sa velikom većinom ljudi koji vole tu pesmu, ja nju pevam na svojim nastupima. Stvarno je jedna lepa, fina priča i evo u četvrtak radimo spot za „Lastavicu“ , tako da će ljudi uskoro imati prilike da vide i spot.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Kakva su vaša osećanja bila tokom samog festivala, dok ste izvodili „Lastavicu“?

Ja sam stvarno mnogo festivala radio u svom životu, naših regionalnih i internacionalnih. Ovo mi je bio najteži, zato što sam predstavu od četiri minuta posvetio Aleksandru Banjcu. Prvi put su mi u publici bili moji klinci, tako da sam imao ogroman pritisak. Čekajući da se završi kompozicija da izađem na binu, pred izlazak se desio fleš - uopšte nisam mogao da se setim ni teksta, ni melodije, samo sam udahnuo duboko, izašao sam na binu i dao sve od sebe.

"Lastavica" je već osvojila naklonost publike, šta je ono što možemo dalje da očekujemo u vašem radu?

„Lastavica“ dobija svoj spot. Ja se nalazim sa Bebom, radimo na novim pesmama. Uskoro ide još jedna numera, ali Beba mora da sedne za klavir, da bude tu i da tražimo nešto lepo poput „Lastavice“, da nas dira emocija. Uskoro će biti novih pesama, nakon festivala smo dobili vetar u leđa, publika je prepoznala "ono nešto". Imam dosta pesama koje volim, ali nikada prosto nisu došle do publike, u ovom slučaju jesu, i jako sam srećan zbog toga.