Praznik vina i gastronomije u novembru

Drugi po redu "Belgrade Wine & Dine", regionalni festival vina i gastronomije, održaće se 29. i 30. novembra u Mikser House-u.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 31.10.2014. - 15:40:00

Praznik vina i gastronomije u novembru
(Foto: Belgrade Wine & Dine PR)

Manifestacija koja se realizuje u saradnji Mikser House-a i Wine Jam-a, je nastala sa idejom da vinsku i "gourmet" kulturu približi i učini dostupnom urbanoj publici, umreži vinare i gastronome i prikaže posebnosti regionalne gastronomske i vinske ponude.

Belgrade Wine & Dine festival omogućava svim zaljubljenicima u vino i hranu, da na neposredan način dožive vinsku kulturu, bliže se upoznaju sa ovim napitkom, otkriju nove vinske sorte, a u isto vreme uživaju u kulinarskim specijalitetima i istraže aktuelne trendove u gastronomiji.

Samo ime festivala teži da ukaže na jedinstveni beogradski duh koji BW&D čuva i neguje, a ono po čemu se "Belgrade Wine & Dine" razlikuje od drugih manifestacija sličnog karaktera jeste poseban koncept koji pravi iskorak iz ustaljenih okvira, a ogleda se u nekonvencijalnoj atmosferi, zabavi, druženju uz pažljivo odabrane vinske i gastro sadržaje.

Svi posetioci će imati priliku da probaju vina najboljih regionalnh proizvođača, ali i da saznaju nešto više o tehnologiji spravljanja i čuvanja, o sortama vina, dok će na nizu nesvakidašnjih gastronomskih radionica somelijeri, enolozi, gastronomi, kulinari i čokolaterijeri govoriti o uklapanju hrane i vina, demonstrirati pripremanje specijaliteta i još mnogo toga.

Jednodnevna karta za festival "Belgrade Wine & Dine" je 500 dinara, a biće dostupna u pretrpodaji na svim prodajnim mestima Gigs Tix-a, kao i na ulazu u Mikser House tokom trajanja manifestacije. Karte za gastro i vinske radionice, u koje ulazi i cena jednodnevne karte za festival, će se prodavati po specijalnim cenama koje će naknadno biti objavljene.

12. Beogradski festival igre u Centru Sava

U subotu 1. novembra, Sava Centar počinje prodaju ulaznica za predstave koje će se izvoditi na sceni ove dvorane u okviru 12. Beogradskog festivala igre. 

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 31.10.2014. - 10:30:00

U ritmu Beograda - 12. Beogradski festival igre u Centru Sava
(Foto:Beogradski festival igre PR promo)

Dolazak londonskog Sadlers Velsa, sa produkcijom "m¡longa" čiju koreografiju potpisuje Sidi Larbi Šerkauji, je prilika da publika 25. marta uživa u jednom od najfascinantnijih svetskih plesnih događaja ove sezone. Duboko ukorenjen u argentinskoj kulturi, tango oduševljava i privlači ljude svojom senzualnošću, snagom i lepotom. Koreograf koji je u svetu priznat po inovativnim i od kritike visoko cenjenim produkcijama, ovom prilikom sarađuje sa izuzetnim argentinskim igračima i muzičarima, stvarajući predstavu koja provlači njegov osobeni rukopis kroz tango. Ideja milonge služi kao vodilja, a istraživanje otkriva neponovljive čari okupljanja u intimnim barovima Buenos Ajresa.

Britanski Dejli Telegraf navodi da je "m¡longa neponovljivo prelepa predstava". Ovaj plesni događaj, gledaće i publika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Balet Visbaden dolazi po prvi put u Srbiju, sa programom koji potpisuju tri koreografa, i koji će svoju međunarodnu premijeru imati upravo u Beogradu. Tim Pledž je mlad i u Nemačkoj izuzetno cenjen plesni stvaralac, koji kroz svoje radove  nastoji da prikaže istinsku estetiku i tehniku baletske igre.  Američki koreograf Ričard Sigal se po prvi put predstavlja našoj publici, sa komadom inspirisanim muzikom kultnih savremenih kompozitora. Poslednji deo ove večeri, rezervisan je za komad "Levo Desno Levo Desno", najpopularnijeg evropskog koreografa i reditelja, Aleksandera Ekmana. Balet Visbaden nastupa u Centru Sava 28. marta, a deo ovog programa će videti i publika Narodnog pozorišta u Vršcu.

Nakon neverovatnoh uspeha na festivalima u Tokiju i Monte Karlu, predstava "Istočna senka", izvodi se na sceni Centra Sava, 2 i 3 aprila, i to za samo 250 gledaoca. Radi se o najnovijem poduhvatu Jiržija Kilijana, čije smo koreografije gledali u izvođenju neponovljivog Holandskog plesnog teatra, trupe koju je godinama predvodio. Svoj novi plesni san, Kilijan je podelio sa baletskim umetnicima trece generacije, a inspiraciju pronašao u teatru apsurda Samjuela Beketa. O ovom delu,  on kaže "postoji mnogo stvari koje možete naučiti u životu, osim iskustva. Iskustvo se mora preživeti. I trebalo bi živeti što intenzivnije, kako bi imali nešto čega ćete se sećati i što ćete deliti kada ostarite".

Nedavno je kritičar njujorškog Dance Magazina zabeležio "oluju entuzijazma koja je ispratila premijeru Baleta Bazel".  Dvojica koreografa koji su već nekoliko puta oduševljavali i beogradsku publiku, Aleksander Ekman i Johan Inger, u saradnji sa tradicionalno kvalitetnom i inovativnom baletskom kompanijom iz Bazela, "nude publici potpuno uživanje, u zamenu za uraganski aplauz". Veče nazvano "Apsolutna Igra" zatvoriće 12. Beogradski festival igre.

Cena ulaznica za predstave BDF-a u Centru Sava je od 800,00 do 2.100,00 dinara, a kupuju se isključivo na blagajni ovog teatra. 

Veče smeha u Domu Omladine

Zašto kažeš realan život a misliš na Fejsbuk? Kako se danas polaže maturski iz srpskog? Kako glasi prvi na svetu politički korektni vic? Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja dobiće svi oni koji 4. novembra posete Dom Omladine.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.10.2014. - 14:50:00

Veče smeha u Domu Omladine
(Foto: Grbave tange show promo/Dom Omladine/Facebook)

"Grbave tange show" je veče konceptualne komedije koje kombinuje klasične forme performansa poput: stand up-a, improvizacije, shock – rock pesama, obrada poznatih hitova, video/radova i skečeva kao i kontakta sa publikom.

Performans se bavi temama vremena u kojem živimo – Zašto kažeš realan život a misliš na Fejsbuk?; Kako se danas polaže maturski iz srpskog?; Turske serije; Zašto se ubio Kurt Kobejn?; Kako glasi prvi na svetu politički korektni vic?; Koji su najgori poslovi na svetu ne računajući domaće?;

Takođe postoji blok posvećen aktuelnostima, a specijalni gost biće voditelji Filip Ugrenović sa Naxi radija.

Postoji i poseban program namenjen humanitarnom radu.

Ulaznice s emogu kupiti po ceni od 300 RSD na blagajni Doma Omladine.

Film o Nik Kejvu otvara 1. Slobodnu zonu

U petak 7. novembra, po 10. jubilarni put biće svečano otvoren festival angažovanog filma Slobodna zona projekcijom dokumentarnog filma "20 000 dana na Zemlji" u Sava Centru. Prodaja karata za projekciju počinje 1. oktobra u Sava centru i 5. oktobra na biletarnicama Eventima, a cena ulaznica za premijeru je 400 dinara.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.10.2014. - 14:30:00

Film o Nik Kejvu otvara 1. Slobodnu zonu
(Foto: Festival Slobodna zona promo)

Ijan Forsajt i Džejn Polard, par vizuelnih umetnika čija je jedna od glavnih tema rokenrol i popularna kultura, počeli su karijeru spektakularnom rekonstrukcijom poslednjeg koncerta Dejvida Bouvija kao Zigija Stardast-a 1973. godine. Rokenrol samoubistvo rekonstruisalo je do najsitinijih detalja ovaj koncert 25 godina kasnije u živom internet prenosu.

Film 20 000 dana na Zemlji, dokumentarno-fiktivna biografija rokenrol zvezde, muzičara, pesnika, pisca i scenariste Nika Kejva nije nastao slučajno. Ijan i Džejn su prethodno snimili seriju kratkih filmova (njih 14 u trajanju od po 40 minuta) povodom reizdanja kompletnog opusa Nick Cave & The Bad Seeds. U njima bivši i sadašnji članovi benda, saradnici i kolege kao i obožavaoci svih uzrasta komentarišu omiljene pesme sa svih 14 studijskih albuma ove grupe i značaj koji su one imale i imaju u njihovim životima, oživljavajući tako rečima sve inkarnacije jedne od najčudnijih ličnosti savremene svetske rok scene – Nika Kejva. U filmu 20 000 dana na Zemlji autori idu korak bliže - ne toliko Kejvu lično koliko njegovoj glavnoj inkarnaciji – Kejvu pripovedaču. Smrt, ljubav, Bog i seks, večita su inspiracija uvek morbidno elegantnog  Kejva - on je kombinacija Elvisa iz pakla i serijskog ubice, mračnog propovednika i osudjenika na električnoj stolici.  I kao da to nije dovoljno, on piše knjige i filmska scenarija i komponuje muziku za filmove i pozorišne predstave,  opsesivno stvara nagnut nad analognom pisaćom mašinom za stolom pretrpanim beleškama i knjigama. Forsajt i Polard ne bave se u filmu demistifikacijom rok zvezde, naprotiv. Oni aranžiraju situacije, provociraju reakcije, flertuju sa umetnikovim egom i otvaraju prostor u kome realnost i fikcija postoje paralelno u jednom običnom danu jednog (ne)običnog čoveka. „On je duh, on je Bog, on je čovek, on je guru“ dok kao sveznajući pripovedač na sopstvenu muziku priča priču o neraskidivim vezama između postojanja i (filmskog) pripovedanja, vremena i sećanja. Isprepletani, oni čine samu suštinu našeg bića – bez njih nas ne bi bilo, kaže Nik Kejv u filmu. Na vrhuncu slave i komercijalnog uspeha, u svojoj 55. godini, on pred kamerama priznaje da se najviše boji gubitka pamćenja jer je duhovna smrt uvod u nepostojanje. Od nje nas može spasiti jedino ono što ostavimo iza sebe i podelimo sa drugima. Kada  u finalu filma Nik Kejv pripovedač izađe na scenu u Sidnejskoj operi i ustupi mesto Kejvu muzičaru i grupi Bad Seeds, to „nešto“ postaje opipljivo čak i onima koji nikada nisu čuli ni jednu njihovu pesmu. Umetnost nas transformiše, uzima i daje najbolje od nas, ona je esencija našeg postojanja, i biće je dok god nas bude.

Kada u petak 7. novembra film 20 000 dana na Zemlji Ijana Forsajta i Džejn Polard otvori deseti jubilarni festival Slobodna zona u Centru Sava, biće to ujedno i kraj i novi početak. To je posveta i poklon vernoj publici Slobodne zone, zahvalnost za podršku, inspiraciju i istrajnost u proteklih deset turbulentnih godina, za sva naša prošla i buduća sećanja.

Nova epizoda Alhemija Balkana na Al Jazeeri Balkans

Ekipa Al Jazeere bila je na grobu Josipa Broza 25. maja, na njegov rođendan. Hiljade posetilaca stiglo je iz cele bivše Jugoslavije. Među njima saborci, generali, visoki jugoslavenski funkcioneri, ali i mladi među kojima su i članovi komunističkih partija "u osnivanju".

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave:30.10.2014. - 10:15:00

Nova epizoda Alhemija Balkana na Al Jazeeri Balkans
(Foto:Alhemija Balkana - Srbija Promo)

Čule su se izjave divljenja Maršalu, ali i mnoge kritike poput "prijateljstva jugoslavenskih komunista s ustašama '30-ih godina prošlog veka", "napuhane priče o uspesima samoupravljanja koje su Amerikanci finansirali s nepovratnih 130 milijardi dolara" pa do izjave jednog od šefova "Titove bezbednosti" koji je tvrdio kako mu je Dolanc zabranjivao izveštaje o gaženju Albanaca tenkovima na Kosovu. Uz svu tu mešavinu ljudskih biografija i pogleda na Tita, zanimljivo je bilo pregledati eksponate u muzeju Istorije Jugoslavije.

Goran Milić je na terasi hotela "Moskva" na Terazijama razgovarao s akademikom Matijom Bećkovićem, jednim od onih u Srbiji koji smatraju da je "Tito učinio najviše moguće za sebe i najmanje moguće za Srbiju". Bećković je prihvatio ocenu da je Tito ratni pobednik ali je, prema njegovom mišljenju, prekid oružanog otpora nacistima u Srbiji već potkraj 1941. uzrokovan masovnim odmazdama u Kragujevcu, Kraljevu i drugim mestima.

Nakon toga ekipa Al Jazeere posetila je Kragujevac i spomen-park u Šumaricama. Čuli smo priče o 60 osoba koje su preživele masovno streljanje. O spomenicima drugih republika i naroda, podignutim u znak solidarnosti s žrtvama pogroma u ovom delu Srbije. O ružnom kukastom krstu na spomeniku narodima Hrvatske koji je gradonačelnik, na našu primedbu, odmah naložio ukloniti. I još ćete videti kako je stotinu građana Beograda i Novog Sada ocenilo Josipa Broza u usporedbi s Đinđićem, Putinom, Miloševićem, Šešeljom i drugim političarima.