Palilulski roman Egona Savina u BDP

"Paliluski roman" u režiji Egona Savina, rađen po motivima drame "Iza Božjih leđa" Branislava Nušića biće premijerno izveden 12. juna u BDP, a reprize za 13. i 14. jun.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 25.5.2015. - 12:40:00

Palilulski roman Egona Savina u BDP
(Foto: Preuzeto sa bdp.rs promo)

Ova retko izvođena drama proslavljenog komediografa, štampana je tek nakon njegove smrti, a Savin je ovo delo za potrebe predstave adaptirao, osmislio idejno rešenje scenskog prostora i izvršio odabir muzike.
Drama "Iza Božjih leđa" pokreće pitanje građanskog života u Beogradu, te besmisla u kom se ljudi često nalaze, možda protiv svoje volje, često pod uticajem društvenih okolnosti i predrasuda. Rukopis za pomenuto delo, nakon što je izgubljeno, je rekonstruisano prema sačuvanim ulogama u arhivu Narodnog pozorišta u Beogradu.

Kostimograf je Jelena Stokuća, za dizajn zvuka zadužen je Zoran Jerković, a za scenski govor dr. Ljiljana Mrkić Popović.

U predstavi igraju: Miloš Biković, Jovo Maksić, Hana Selimović, Olivera Viktorović Đurašković, Slađana Vlajović, Dobrila Ilić, Slobodan Ćustić, Dejan Matić Mata, Sandra Bugarski, Ivana Nikolić, Dragiša Milojković i Zoran Đorđević.

Ansambl Volkov teatra nastupa u BDP

Beogradsko dramsko pozorište 27. maja, na Sceni "Rade Marković" ugostiće ansambl ruskog Volkov teatra,  jedno od vodećih pozorišta na teritoriji Rusije, koje će se domaćoj publici predstaviti igranjem komada  "Mesec dana na selu" po tekstu Ivana Turgenjeva i u režiji Jevgenija Marčelija.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 25.5.2015. - 12:12:00

Ansambl Volkov teatra nastupa u BDP
(Foto: BDP logo- promo)

Svečanim potpisivanjem protokola o međunarodnoj saradnji 22. maja BDP je uspostavilo saradnju sa najstarijim teatrom iz Rusije - Volkov teatrom koji je osnovan 1750. godine.

Tim povodom, 27. maja u BDP ruski glumački ansabl igraće "Mesec dana na selu" (titlovano), po tekstu Ivana Turgenjeva i u režiji Jevgenija Marčelija, umetničkog direktora, koji je jedan od vodećih savremenih reditelja današnjice u ovoj zemlji.

Premijera komada „Mesec dana na selu“ izvedena je 11. maja na matičnoj sceni, pa je ovo svojevrsna, ne samo beogradska, već i svetska premijera.

Volkov teatar na svom repretoaru pored kalasika, postavlja i moderna dela ruskih i svetskih pisaca. Svake godine Volkov teatar organizuje i međunarodni festival "Ruska dramaturgija na svetskim jezicima", a osnivači su i festivala za mlade "Pozorišna budućnost Rusije".

Djordje Milutinović dobitnik priznanja za doprinos kulturi

Direktor Kombank Arene, Đorđe Milutinović, dobitnik je ovogodišnjeg priznanja za doprinos u kulturi, “Zlatne značke”. Nagradu “Zlatna značka” od 1981. godine dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave:22.5.2015. - 15:55:00

Djordje Milutinovic dobitnik priznanja za doprinos kulturi
(Foto: Antonio Anhel)

Nagrada se dodeljuje “za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti - za nesebičan, predan i dugotrajan rad”. 

Priznanje je uručeno na svečanosti 22. maja 2015. godine, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Đorđe Milutinović, direktor Kombank Arene, karijeru je započeo 1973. u Domu omladine, a zatim su usledili Jugokoncert, OKUD “Ivo Lola Ribar” i “Sava centar”, gde je  na mestu  šefa  koncertne agencije, od 1989. do 2006. godine,  ugovorio i realizovao gostovanja preko 650 umetnika iz celog sveta, među kojima su: James Brown, Jerry Lee Lewis, Dizzy Gillespie, Paco de Lucia, Nigel Kennedy, Ray Charles, Herbie Hancock, Monseratt Caballe, BB King, Roxy Music, Madredeus, Vaya Con Dios, Cesaria Evora, Simple Minds, Lou Reed  i mnogi drugi.  

Jedan je od osnivača Summertime Jazz Festivala. Na čelu Kombank arene našao se u dva mandata (od 2006. do 2009 i od decembra 2013. do danas). U tom periodu u Beogradu  su nastupali  Nick Cave, Alicia Keys, Joe Cocker, Gipsy Kings, Jose Carreras, Placido Domingo, Tom Jones, 50 Cent, RBD, Kaiser Chiefs, Holiday on Ice, Disney on Ice  i mnogi drugi. Doprineo je programskom oživljavanju najveće arene na Balkanu i postavljanju Beograda i Srbije na mapu velikih svetskih turneja.

Festival Krokodil 2015. godine

Festival Krokodil 12-13. 6.2015. godine u 20h Amfiteatar ispred Muzeja istorije Jugoslavije, Botićeva 6.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave:22.5.2015. - 12:15:00

Festival Krokodil 2015. godine
(Foto:Festival krokodil promo)

Novo izdanje književnog festivala Krokodil pod nazivom "Centers of Periphery" (Središta periferije) odvija se u petak i subotu 12. i 13. juna na već dobro poznatom prostoru otvorenog amfiteatra ispred Muzeja istorije Jugoslavije u Botićevoj 6 na Dedinju.

Ove godine festival Krokodil ispituje odnos centra i margine: u fizičkom smislu, ali jednako tako i u poetičkom, a ništa manje i u političkom. Eksperiment, provokacija, kritičko preispitivanje stvarnosti, sve su to elementi svesno perifernog pozicioniranja u književnosti, javnosti i društvu uopšte ali i onoga što nazivamo “radom na malom prostoru”. Autori poput legendarne Dubravke Ugrešić, čuvenog filmskog reditelja Lazara Stojanovića, provokativnog crnogorskog pisca i kolumniste Andreja Nikolaidisa, ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade Filipa Davida, ili našeg gosta iz Bugarske, istaknutog pisca Aleka Popova, samo su neka od imena koja će se pred beogradskom publikom predstaviti na ovogodišnjem Krokodilu. Uz njih naći će se i nešto mlađi pisci i pesnici – poput Marka Pogačara, Dragane Mladenović, Marka Tomaša i Bojana Babića – koji hrabro i beskompromisno dovode u pitanje brojne ustanovljene društvene tabue, izazivaju politički ili društveni mainstream i često plivaju protiv struje ne strahujući od mogućih direktnih negativnih posledica po lični integritet i društveni status, ponekad i po bezbednost. Lista autora se tu ne isrcpljuje već podrazumeva i one pisce čija prva dela želimo da predstavimo na ovogodišnjem Krokodilu, poput Branka Rosića i Migela Rodrigesa Andreua.

Ove godine se upoznajemo i s literaturama perifernih delova evropskog kontinenta. Želimo da publici na atraktivan način pokažemo šta znači stvarati na dva različita ruba Evrope, ovde kod nas, na jugu, i ujedno na krajnjem severu kontinenta – u Švedskoj. Zahvaljujući odličnoj saradnji s istaknutim švedskim književnim festivalom LITFEST, s nama će biti i nekoliko interesantnih švedskih autora, poput Pernile Berglund i Mikea Berglunda, a među njima i čuveni Stiv Sem-Sandberg, autor romana “Ubogi u Lođu” koji je proglašen za najbolju knjigu u Švedskoj 2009. godine i preveden na preko trideset jezika.

Dušan Šaponja i Dušan Čavić, autori čuvenih TV-emisija “Ciklotron” i “Marka Žvaka” zaduženi su za vizuelna i performativna intermeca između nastupa autora. Javna čitanja smenjivaće se sa sofa-intervjuima – razgovorima na sceni koje je Krokodil kao tradiciju ustanovio pre dve godine.

Posebnu draž festivala predstavlja serija dinamičnih debata, nova programska celina, koja će se održati na engleskom jeziku u subotu 13. juna s početkom u 11h u foajeu Muzeja istorije Jugoslavije. Debate pokrivaju tri teme: odnos centra i periferije, pitanje svrsishodnosti književne i umetničke provokacije i raspravu o neophodnosti književnosti o holokaustu danas.

Petoro voditelja koji predstavljaju različite segmente programa još jedna su novina za ovu godinu. Pored dosad poznatih voditelja Krokodilovih večeri, Ivana Bevca, Krune Lokotara i neizostavne Mime Simić, iz Švedske nam dolazi sjajan Litfestov voditelj – Per Bergstrem dok će Vladimir Arsenić, naš poznati književni kritičar, moderirati jednu od debata u okviru debatnog programa.

Satnicu festival možete pogledati ovde.

Festival KROKODIL (Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu I Letargiju) književni je festival koji na jedinstven i originalan način predstavlja književnost regiona u njenom punom obimu – bez generacijskih, poetičkih, rodnih ili bilo kakvih drugih isključivosti. Svojim modernim i dinamičnim pristupom u predstavljanju pisaca, koje čini čitanje uz korišćenje savremenih video i audio medija, muzičko-scenski performansi, kao i širokim izborom koji uključuje poeziju, prozu i dramski tekst, festival KROKODIL je od svog osnivanja 2009. godine postao jedan od najposećenijih književnih događaja u regionu. Do sad je održano šest letnjih festivala i dvanaest gostujućih izdanja našeg festivala u sedam evropskih zemalja, uz učešće sto dvadeset pisaca iz zemlje, regiona i Evrope.

Spasitelj Paje Jovanovića u galeriji Dar Mar

Galerija "Dar Mar" predstaviće publici 26. maja ulje na platnu "Sveti Đorđe Spasitelj" čuvenog srpskog slikara Pavla Paje Jovanovića. Delo će biti dostupno posetiocima do 9. juna radnim danima (osim ponedeljkom) od 11 do 14 i od 17 do 19 časova, i subotom od 11 do 14 časova,  u Ulici Kralja Petra 44, Beograd.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 22.5.2015. - 13:20:00

Spasitelj Paje Jovanovića u galeriji Dar Mar
(Foto: Paja Jovanovic, ulje na platnu, galerija Dar Mar promo)

Smatra se da je ovo ulje na platnu, koje je predložak za mozaičku ikonu patrona hrama iznad portala u luneti crkve Svetog Đorđa na Oplencu, nastalo oko 1920. godine, u vreme kada je Jovanović intenzivno slikao portrete, replike svojih poznatih dela, a ponekad i ikone za vladarsku porodicu Karađorđević.  

Moguće je da je kao ideja ikona Svetog Đorđa sa likom Karađorđa bila prisutna kod umetnika još 1910, u vreme Jovaneovićevog slikanja religioznih kompozicija i scena iz istorije Nemanjića za Sabornu crkvu u Sremskim Karlovcima, ili u vreme pregovora oko izrade ikonostasa za kapelu Sv. Andreja na novom dvoru na Dedinju, posle 1919. Ikona Svetog Đorđa "Spasitelja" je, međutim, dobila svoju mozaičku repliku na ulazu u hram tek u vreme dvadesetih godina prošlog veka, kada je i ceo posao ukrašavanja mauzoleja Karađorđevića bio okončan.
Ikona se u kompoziciji oslanja na nešto stariju ikonu Svetog Đorđa, slikanu za Saborni hram u Sremskim Karlovcima. Ono što je na ikoni Setog Đorđa „Spasitelja“ novo, jeste lik svetitelja kome je umetnik dao prepoznatljive crte lica Karađorđa, zatim četiri ocila, kao heraldičko znamenje na štitu, ali i natpis na ikoni koji predstavlja Svetog Đorđa ne samo kao zaštitnika mauzoleja kraljevske porodice Karađorđević, već i kao spasitelja ili oslobodilaca srpskog naroda.
Zbog ostvarenih vrednosti, ovaj rad ima svojstva značajnog kulturnog dobra. Sadašnji vlasnk je sliku kupio od Dušana Mihajlovića, stomatologa, uglednoggrađanina Zrenjanina, u čijoj se porodici slika nalazila i čuvala od pedesetih godina XX veka, kadaju je Dušanov otac Vladimir, ugledni zrenjaninski lekar, otkupio od predhodne vlasnice RadmileKarađorđević, supruge Princa Đorđa Karađorđevića, do tada jedinog vlasnika ovog dela.

Galerija "Dar Mar" u svom novom, izmenjenom konceptu od novembra 2014, publici prikazuje po jednu sliku sa ciljem da postavke izložbi prilagodi nevelikom prostoru galerije, kao i da samom posetiocu pruži priliku da jasnije, bez okolnih distrakcija, posvećeno sagleda jedno kapitalno ili pak prelomno delo u opusu umetnika. Ovakav koncept predstavlja ujedno i odgovor na hiperprodukciju kojom se galerije nadmeću za svoje mesto na tržištu, uprkos činjenici da zainteresovanih posetilaca ima veoma malo. Ideja galerije "Dar Mar" jeste da vrati građane u galerije, stavljajući fokus na pažljivo odabrana umetnička dela.