50. izvođenje Revizora

Predstava "Revizora" N.V. Gogolja u režiji Ive Milošević, biće izvedena pedesti put u nedelju, 1. februara 2015. godine u 20 časova na sceni "Mira Trailović" pozorišta Atelje 212.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.1.2015. - 11:00:00

50. izvođenje Revizora
(Foto: Atelje 212 promo)

"Revizor" je jedan od najangažovanijih komada u istoriji pozorišta i žestoka komedija na temu korumpirane vlasti i primitivnog duha. To je priča o vremenu u kojem ljudi koji su nedorasli pozicijama na kojima su se našli, kroje živote drugih ljudi, stvarajući opšte rasulo, haos koji prerasta u još veći haos. Ispod Gogoljevog smeha postoji melanholična nota koja nas suočava sa bedom ljudske egzistencije. Zato je u ovoj predstavi sve inspirisano banalnim užasom naše svakodnevice. Likovi su smešteni u salu nekog provincijskog hotela, gde se održava sastanak s mikrofonima. Gogoljevi junaci ne napuštaju taj prostor, jer nisu ni sposobni da ga napuste.

U predstavi igraju: Nebojša Ilić, Branka Šelić, Jelena Petrović, Gordan Kičić, Feđa Stojanović, Gorica Popović, Bojan Žirović, Ivan Jevtović, Nenad Ćirić, Mladen Andrejević, Branimir Brstina, Branislav Zeremski, Milan Mihailović, Erol Kadić, Radmila Tomović, Milica Mihajlović, Vladislav Mihailović, Isidora Minić i Dragana Đukić.

Autor scenografije je Gorčin Stojanović, kostime je uradio Boris Čakširan, a kompozitor Vladimir Pejković.

Šahovski vikend u Delta City-ju

Prvi "Šahovski vikend", biće održan u subotu i nedelju, 31. januara i 1. februara, u atrijumu Delta City-ja, a svi zainteresovani posetioci moći će nauče više o šahu i da demonstriraju svoju veštinu u ovoj igri, a najhrabriji će svoje snage odmeriti sa šahovskim prvacima.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.1.2015. - 10:30:00

Šahovski vikend u Delta City-ju
(Foto: Delta City promo)

Zainteresovani posetioci i ljubitelji šaha imaće priliku da se tokom oba dana manifestacije, od 12 do 14 časova, oprobaju u brzopoteznim partijama šaha i odmere "snagu" sa Teodorom Injac, svetskom školskom prvakinjom u brzepoteznom šahu u kategoriji do 15 godina.

Takođe, tokom oba dana takmičenja, od 10 do 22 sata, posetioci će imati priliku da igraju šah i konsultuju se sa brojnim trenerima i afirmisanim šahistima.


Osnovna pravila

Šah se igra na kvadratnoj proči (šahovska tabla) koja je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, koja su naizmenično crne i bele boje. Svaki igrač počinje igru sa 16 figura – kralj, kraljica (ili dama), dva topa (ili kule), dva skakača (ili konja), dva lovca i osam pešaka (ili  piona). Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično ih pomerajući, pri čemu „beli igrač“ ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat situaciju - što znači „kralj je bespomoćan/mrtav“.

Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se odbrani ili pomeri na „bezbedno“ polje. U slučaju šah-mata, partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao protivnika. Takođe, partija može biti završena na još dva načina – remijem ili pat pozicijom.

Remi – situacija kad nijedan igrač ne može matirati suparnika usled nedostatka figura ili kada procene da ne mogu nadigrati protivnika – tada dogovorom zaključuju remi.

Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru.

 

Kratka istorija šaha

Iako ne postoje precizni podaci o poreklu šaha, smatra se da je nastao pre više od 2.000 godina. Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu pronađene su dve figurice od slonovače za koje se smatra da pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek), a za koje se pretpostavlja da su šahovske figurice. Dalja istraživanja o poreklu ove igre vode nas u Indiju, u V vek, kada je i nastala posebna vrstva vojne igre „čaturanga“, u čijoj se igri kretanje figura određivalo bacanjem kocke.

Međutim, najveću ulogu u popularizaciji šaha imala je upravo Zapadna Evropa - u 13. veku je toliko bio popularan da se igrao čak i za novac, pa ga je 1254. godine francuski kralj Luj IX zabranio zbog kockanja. Kao predmet zabrana i obožavanja, smatran je za prestižnu razonodu plemstva i elite, što najbolje pokazuju i skupocene umetničke šahovske table koje datiraju iz ovog perioda.

Gledano kroz istoriju, ne postoji ni jedna društvena igra koja uživa takvo poštovanje i status, kao šah. Čak i njegovo samo ime govori da je to "kraljevska igra" - ime je dobio je persijske reči Shah, što znači kralj.

Svoj na svome sa Nenadom Milenkovićem

Gost četvrte emisije "Svoj na svome sa Nenadom Milenkovićem" je voditelj RTS-a Živorad Nikolić.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 28.1.2015. - 10:00:00

Svoj na svome sa Nenadom Milenkovićem
(Foto: Svoj na svome sa Nenadom Milenkovićem promo)

Popularni Žika voditelj jedne od najgledanijh srpskih TV emisija Žikina Šarenica, ekipu Naše televizije odveo je na tri, njemu, veoma značajna mesta - svoju kancelariju u Javnom servisu gde sprema emisiju, čuveni "Bermudski trougao" kod restorana Šumatovac i ispred autobuske stanice u Beogradu gde je prvi put kročio u naš glavni grad.

Autoru emisije Nenadu Milenkoviću, popularni Žika, otkrio je zašto ne sme da pređe na drugu televiziju, prisetio se  dana koji je proveo u druženju sa Tomom Zdravkovićem i još mnogo toga...

Premijerno prikazivanje emisije Svoj na svome sa Nenadom Milenkovićem je nedeljom u 22 časa na TV Naša. Snimke emisije možete pogledati na you tube kanalu emisije i Oktobar Produkcije.

12. Noć muzeja je 16. maja

Umetničko-produkcijska grupa Noć muzeja najavljuje da će ovogodišnja manifestacija, u celoj Srbiji, biti održana u subotu 16. maja. Najposećenija manifestacija u oblasti kulture, koja se na popularan način bavi muzejima i kulturnom baštinom, ove godine se održava dvanaesti put.

12. Noć muzeja je 16. maja
(Foto:Noc muzeja promo)

Noć muzeja je ujedno deo Evropske Noći muzeja čijoj se inicijativi priključila 2006. godine. Decenija postojanja manifestacije ukazala je na potrebu šireg pristupa Noći muzeja kao i na uvođenje teme večeri koja ima za cilj da edukuje i ukaže na bitne istorijske, socijalne i kulturne trenutke.

Ovim povodom, Noć muzeja uvodi programski savet koji je usvojio koncept i akcente ovogodišnje manifestacije. Programski savet 12. Noći muzeja čine: arhitekta i akademik Brana Mitrović, istoričarka umetnosti prof. dr Lidija Merenik, vajar prof. Mrđan Bajić, istoričar Milan Tlačinac i arheolog dr Marko Popović.

Tematski, 12. Noć muzeja će ići u dva smera. Jedan se priključuje obeležavanju važnih godišnjica dok se drugu tiče edukacije najmlađih – dečje Noći muzeja.

12. Noć muzeja je 16. maja
(Foto:Noć muzeja promo)

Dvanaesta po redu Noć muzeja skrenuće pažnju na rat viđen očima civila kao i na borbu protiv rata ali umetnošću i stvaralaštvima, onih koji su ostali kod kuće, preživljavali, rađali se i umirali, venčavali, radili i obrazovali decu, brinuli se o starima, pisali pisma borcima na frontu ali i onih koji su se protiv užasa razaranja borili svojom umetnošću. Tako će se u Noći muzeja istaći da je 1945. godine nobelovac Ivo Andrić objavio čak tri svoja kapitalna dela, pisana za vreme okupacije, srpski impresionizam koji nastaje u vreme Prvog svetskog rata, kao i drugi vidovi stvaralaštva u ratnim epohama koji danas obeležavaju istoriju umetnosti.

S obzirom na odličnu reakciju i veliko interesovanje najmlađih, a poučeni praksom prethodnih manifestacija, 12. Noć muzeja biće u znaku najmlađih za koje je osmišljena specijalna “Dečja tura” zbog inicijative za osnivanjem većeg broja dečjih muzeja kao i za rad sa decom pri muzejskim ustanovama i stvaranja kulture odlaska u muzej kod najmlađe populacije po uzoru na evropske prestonice i značajne muzeje.

12. Noć muzeja je 16. maja
(Foto:Noć muzeja promo)

Iako je održavanje prošlogodišnje manifestacije pomereno za tri nedelje usled velikih poplava koje su zadesile zemlju, a prvobitni datum iskorišćen za prikupljanje humanitarne pomoći, u 11. Noći muzeja učestvovalo je 50 mesta u Srbiji kojima je u isto vreme za posetioce bilo otvoreno više od 200 muzeja, galerija, biblioteka i ostalih kulturnih institucija.

12. Noć muzeja je 16. maja
(Foto:Noć muzeja promo)

Noć muzeja nastavlja otvaranja novih prostora i pričanja neispričanih priča. Za jednu noć, ceo grad može biti muzej. Umetnost je skrivena na ulicama, fasadama i u skulpturama zgrada koje ne primećujemo.

Dva gostovanja iz regiona u Madlenianumu

 U subotu 31. januara i u utorak, 03. februara, u Operi i teatru Madlenianum, gostuju dve dramske predstave iz regiona – Slovenije i Hrvatske.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave:28.1.2015. - 14:45:00

Dva gostovanja iz regiona u Madlenianumu
(Foto:Madlenianum promo)

31.01.2015.
Predstava ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia) – Ivo Svetina
gostovanje iz Slovenije

U Operi i teatru Madlenianum u Zemunu, u subotu 31.januara 2015. će biti održana srpska premijera drame ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

Ova predstava je produkcija Muzeum Ljubljana koja je imala svoje slovenačku premijeru u januaru mesecu i doživela ovacije kako na premijeri, tako i na pretpremijeri.

Dramski tekst koji je napisao Ivo Svetina, a na zahtev Muzeum-a Ljubljana, temelji se na razdoblju 1831-35. godine u Beču i tematizuje strukturisanje slovenačkog i srpskog jezika kao evropskih jezika, a sve to kroz međusobne odnose velikana:  Jerneja Kopitara, Vuka Karadžića, Matije Čopa i Franca Prešerna, čija se ljubav prema jeziku i istraživanjima prepliće sa sukobima i pritiscima cenzure i sistema.

Dva gostovanja iz regiona u Madlenianumu
(Foto:Madlenianum promo)

Predstava će se igrati na tri jezika – slovenačkom, srpskom i nemačkom, a izvodiće se, pored Opere i teatra Madlenianum, i u Prešernovom gledališču u Kranju i u Cankarjevom domu.

U ulozi Jerneja Kopitara naći će se Peter Musevski, Vuk Karadžić je Ivan Bekjarev, u ulozi Mine (ćerke Vuka Karadžića) biće Aleksandra Balmazović, a Matiju Čopa, France Prešerna i Antonia Hoefferna tumači će Borut Veselko, Jure Ivanušič i Vesna Pernarčič.

U predstavi čiji je autor teksta Ivo Svetina, režiju i scenografiju potpisuje Barbara Novakovič Kolenc, dramaturgiju Jana Pavlič, kostimografiju Alan Hranitelj, koreografiju Sanja Nešković Peršin.


03.02.2015.
Predstava ŠOKICA – Ilija Okrugić
gostovanje HNK Osijek, Hrvatska

U Operi i teatru Madlenianum, u utorak 03. februara 2015. godine će gostovati predstava ŠOKICA.
Šokica, igrokaz iz pučkog života u pet činova, događa se 1848. i 1849. u šokačkom selu virovitičke županije i okolini Osijeka. To je priča o nesrećnom ljubavnom životu mlade Janje u vreme borbe protiv Mađara i Mađarona, pa je time Šokica, osim literarnog i zanimljiv istorijski dokument tog dela Hrvatske.
Ova predstava prikazuje naizgled banalnu priču o ljubavi između dvoje mladih „krive“ nacionalne pripadnosti i veroispovesti, isprepletanu poslovicama, pesmom, plesom i patetikom. Kroz ljubavne zaplete i sudbinu slavonskih Romea i Julije, Šokica podstiče suživot i potrebu tolerancije.

Dva gostovanja iz regiona u Madlenianumu
(Foto:Madlenianum promo)

Predpremijeru, “Šokica” je doživela 1886. godine u Beogradskom Narodnom Pozorištu, a ulogu Janje odigrala je poznata glumica Vela Nigrinova, uz scensku muziku Davorina Jenka.

Ilija Okrugić Srijemac (1827 - 1897) bio je književnik, kompozitor, putopisac, opat i župnik Petrovaradina.
Napisao je drame: Saćurica i šubara, Hunjkava komedija, Šokica i druge, zatim radove u stihu i poduže epske spjevove: Srijemska vila, Glasinke srčanice, Varanidijada, Slavospjev Ivanu Kapistranu.
Bio je prijatelj sa Lazom Kostićem, Jovanom Hranilovićem, Milanom Savićem i mnogim drugim novosadskim intelektualcima. Matica srpska ga je birala za člana svog Književnog odeljenja.
Uz Branka Radičevića važio je za najvećeg veličatelja Srema i Fruške gore. Po rođenju, svojoj naravi i humoru, i sam se osećao velikim Sremcem, pa je svom imenu dodao pridev Srijemac.