Kijanje može dostići brzinu i do 160km/h, i iz tog razloga ovaj proces ne sme da se zadržava, jer tada organizam čisti telo od nečistoća.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 18.3.2014. - 11:55:00


Foto:(sfspas)

Sezonu alergija prati kijanje kojim telo izbacuje vazduh iz pluća kroz nos i usta. Time se čiste strane čestice koje iritiraju nosnu sluznicu i obnavlja prirodna ravnoteža. Neretko sva nečistoća ne može izaći u jednom potezu, pa zbog toga kijamo i po nekoliko puta zaredom.

Kijanje može dostići brzinu od 160 km/h, tokom kijanja ljudi iz sebe izbace oko 40.000 mikroskopskih kapljica sline prosečnom brzinom od 48 do 56 kilometara na sat.

Kapljice sluzi se kijanjem šire u promeru od 1,5 metara. Istraživanja su potvrdila da se samo jednim kijanjem cela soba napuni virusom gripe.

Osim perja, prehlade i alergija, i sunce može izazivati kijanje. Svaki četvrti čovek ima foto osetljivi refleks i kija na sunčevu svetlost. Naučnici nisu sigurni koji je tačan uzrok, ali smatraju kako mozak pogrešno protumači signale za skupljanje zenica i kijanje.

Uprkos ustaljenom mišljenju da se tokom kijanja zaustavi rad srca, naučnici tvrde kako je to samo mit. Srce se samo uspori, a većina ljudi to ni ne primeti.

Zaustavljanje kijanja opasno je za zdravlje. Ono može prouzrokovati pucanje kapilara u očima, oslabiti krvne sudove u mozgu, izazvati pucanje bubnih opni, ističu lečnici.

Oči se tokom kijanja refleksno zatvaraju i time štite od ulaska bakterija. Takođe, ljudi ne kijaju u snu, jer se u to vreme i živci zaduženi za kijanje miruju.