Slušate: Noć uz Naxi

Pesma: Merlin - Godinama

Noć uz Naxi
Naxi Radio
  • Poslednjih 5 pesama
    1. Merlin - Godinama
    2. Boris Rezak - Ti si moja
    3. Magazin - Ginem
    4. Poslednja igra leptira - Grudi Balkanske
    5. Nina Badrić - Dodiri od stakla
  • Beograd Uzivo
  • Delta city
  • Propuštene emisije
    Ostale emisije
    1. Igor Popović - Utorak - Mojih 50
    2. 25. mart - 1 - Dodir noći
    3. 25. mart - 2 - Dodir noći
    4. 25. mart - 3 - Dodir noći
    5. Igor Popović - Ponedeljak - Mojih 50
  • Preporučujemo
    Patlidžan punjen povrćem Patlidžan punjen povrćem

    Ukusno jelo od povrća odličan je izbor ukoliko želite da izbegnete meso.

    Domaća baklava Domaća baklava

    Ukusan deset koji će voleti cela porodica.

  • Kursna lista
    Kupovni Srednji Prodajni
    EUR 117.19 118.01 118.84
    CHF 104.35 105.09 105.82
    USD 103.61 104.34 105.07
  • Kupon.rs
  • Povezani članci
  • Konstantin Kostjukov: Muzika je osnova baleta

    Konstantin Kostjukov, v.d. direktora baleta Narodnog pozorišta je počasni gost ovogodišnjeg Boljšoj festivala, a u okviru svečanog otvaranja šestog festivala na Mećavniku posvećenom klasičnoj muzici, uz pratnju prvaka Jovice Begojeva i solista Miloša Marijana i Tatjane Tatić izveo je plesni segment kojim je upotpunio ceremoniju otvaranja. Kostjukov za Naxi govori o neraskidivoj vezi između muzike i baleta, odabranom repertoaru za ovu priliku, važnosti progresa i pomeranja granica u interpretativnom i izvođačkom smislu, te predstavama "Ko to tamo peva" koja je pravi "dragulj" srpske baletske scene i "Hazarskom rečniku", koji to pretenduje da postane.




    17-07-2018 | 14:13 | Autor/Izvor: Naxi media

    Foto: Naxi media, Željka Dimić

     

    Nastupili ste na svečanom otvaranju "Boljšoj festivala" izvodeći kratke segmente popularnih baletskih predstava. Kakve su impresije sada, nakon nastupa?

    Drago mi je da smo pozvani i zapaženi kao baletska umetnost. Osnova baletske umetnosti je muzika, jer bez muzike ne bi postojao ni balet. Mi muziku osećamo i prenosimo je kroz pokrete i ja uvek kažem da je balet vidljiva partitura. Po mom mišljenju, muzika je jedno od najvećih čuda, ona nam ukazuje kako treba da osećamo i u kom smeru bi trebalo da pomeramo telo kako bismo ispratili viziju kompozitora ili dali vlastitu, ali muzika je uvek osnova svega.

    Repertoar se koncipirali tako da bude žanrovski raznovrstan.

    Jeste, krenuli smo od Čajkovskog i klasike, jer ovaj festival nosi naziv "Boljšoj", pa je samim tim Čajkovski bio neizostavan. Nastavili smo sa predstavom "Grk Zorba", koja je bila "vezivno tkivo", jer u sebi sadrži motiv prijateljstva i završili smo sa Vokijem Kostićem i kultnim srpskim filmom, koji je poznat i u svetu - "Ko to tamo peva". Na taj način smo u kratkim segmentima ispratili klasičan, savremeni balet i moderan ples uz klasičnu i savremenu muziku.


    (Foto: Naxi media, Željka Dimić)


    Predstava "Ko to tamo peva", može se reći, predstavlja fenomen kada je reč o domaćim baletskim predstavama, jer više od decenije interesovanje za nju, kako domaće tako i inostrane publike ne prestaje. Kako vi to ocenjujete?

    Da, predstava je premijerno igrana 2004. godine, što znači da se već četrnaest godina nalazi na repertoaru. Vojislav Voki Kostić je genijalan kompozitor. Kada se spoje dobra tema i muzika, dobija se priča koju prepoznaju i inostrani gledaoci, koji je razumeju i uživaju u njoj, iako je tematika primarno vezana za naše podneblje. A kada se na to doda i koreografija koja prati muziku, dobija se predstava koja je savršen spoj i odraz rada celokupnog autorskog tima. To je predstava koja zadovoljava sva čula gledalaca. Zbog toga, "Ko to tamo peva" je onaj tip predstave koju možemo okarakterisati kao "hit" i koja nailazi na sjajne reakcije svuda u svetu.


    (Foto: Naxi media, Željka Dimić)

    Narodno pozorište je ovu sezonu uspešno završilo baletskom premijerom predstave "Hazarski rečnik". Koliko ste zadovoljni proteklom sezonom?

    Ove godine smo slavili 150 godina Narodnog pozorišta i u tom smislu, imali smo premijeru u kojoj smo želeli da se okrenemo domaćem autoru. Uzeli smo temu koja možda nije očekivana kada je baletska umetnost u pitanju i koju je publika mogla da prihvati sa rezervom, te dovede u pitanje njenu uspešnost. Reč je o romanu "Hazarski rečnik" Milorada Pavića. To je bio zahtevan zadatak, s obzirom na to da smo uzeli roman koji u sebi sadrži snažne filozofske i psihološke motive, a sve to je trebalo prepisati i uskladiti scenskom pokretu. Ali i na ovoj predstavi je radio tim velikih profesionalaca i mislim da smo zajedničkim radom napravili predstavu koja je potpuno nova i drugačija od svega prethodnog što je publika mogla da vidi. Ovo je iskorak u našoj umetnosti. Balet je poslednjih pedeset godina razgranao svoju lepezu pravaca i izraza i zakoračio u nešto novo, što nije klasičan balet, a to nam otvara mogućnost da istražujemo i otkrivamo. Ovo je nesvakidašnja predstava puna simbola koji postoje u Pavićevoj knjizi, a koje je trebalo iščitati, shvatiti i prikazati kroz pokret. Muzika je prelepo napisana i mislim da smo u sadejstvu sa koreografijom uspeli da prikažemo simbole koji se nalaze u romanu. Ovo je predstava koja se može igrati na svetskim festivalima, jer predstavlja domaći autorski tim i iskorak kada je reč o baletskoj umetnosti u Srbiji.

    Rad na nečemu što se može okarakterisati kao novo, uvek predstavlja izazov za ansambl. Kakvo je bilo iskustvo sa ovom predstavom?

    Ansamblu je bilo jako interesantno da radi na ovoj predstavi. Oni rado preuzimaju svaki izazov, jer im omogućava profesionalni rast i sazrevanje. Mnogi plesači kasnije postaju koreografi i to je jedan normalan razvojni put karijere jednog plesača, a rad na ovakvim projektima je od velike koristi za njihovo iskustvo. Reditelj tokom rada na ovoj predstavi nije želeo da prepriča knjigu, već da iz nje preuzme određene simbole i motive i da ih poveže i interpretira na način kojim bi zaintrigirao publiku. Samim tim, predstava izaziva publiku da nakon što je pogledaju, ukoliko to već nisu, pročitaju i roman. To i jeste cilj pozorišta - da privuče publiku i da se nakon što pogledaju predstavu njihovo interesovanje tu ne završi, već da razmišljaju o temi, istražuju i pronađu ono što će njima pomoći da naprave lični progres i budu bolji ljudi. U ovom slučaju da saznaju nešto više o našoj zemlji, našoj književnosti i našoj umetnosti.

    Leto je period koji je obično rezervisan za gostovanja na festivalima. Da li pored Boljšoj festivala planirate još neko?

    Pre gostovanja na Boljšoj festivalu, nastupili smo na jednom važnom festivalu u Češkoj, u okviru kojeg su proslavljali 100 godina nezavisnosti. Za nas je bila velika čast što smo kao nacionalni ansambl pozvani da učestvujemo pored umetničkih ansambala iz Beča, Berlina, Budimpešte i Zagreba. Naš nastup je jako lepo prošao, imali smo sjajan odziv i pozitivne kritike, a izvodili smo dve predstave "Žene u D-molu" i "Duga božićna večera". Nakon "Boljšoj festivala" sledi nam gostovanje na festivalu u Rimu sa predstavama "Kraljica Margo" i "Don Kihot". 

  • Pročitajte i...
    Alanis Moriset čeka treće dete Alanis Moriset čeka treće dete

    Pevačica Alanis Moriset u drugom je stanju i očekuje treće dete, a ovu radosnu vest podelila je sa svojom publikom putem društvenih mreža.

    dzenifer-lopez-naxi JLo: Svadba na pomolu

    Pop zvezda Dženifer Lopez, nakon dvogodišnje veze, verila se sa Aleksom Rodrigezom, prenose svetski mediji.

    Dušan Borković u trci za evropsku titulu Dušan Borković u trci za evropsku titulu

    Najbolji srpski automobilista Dušan Borković ove sezone voziće evropski TCR šampionat, za titulu najboljeg na Starom kontinentu. Naš as nije menjao dobitnu kombinaciju tako da i ove godine nastupa kao vozač NIS Petrol Racing tima u saradnji sa Target Competition timom u automobilu Hyundai i30 N TCR sa brojem 62.

    Džejson Ajzaks Džejson Ajzaks: Verujem u dobro u ljudima

    Proslavljeni britanski glumac Džejson Ajzaks, gost je Beograda u okviru ovogodišnjeg FEST-a, gde je prisustvovao sinoćnjoj premijeri filma Hotel Mumbaj, reditelja Entonija Marasa, u kome tumači jednu od glavnih uloga. Ova drama zanovana je na istinitom događaju o terorističkom napadu koji se 26. novembra 2008. godine dogodio na nekoliko lokacija u Mumbaiju, a kao centralno mesto zbivanja radnje filma uzet jeTaj Mahal Palace hotel, koji je bio jedna od meta terorista, a koji predstavlja značajno mesto u kulturološkom smislu za stanovnike ovog grada. Rekonstrukcija jednog ovakvog događaja pred publiku postavlja priču prepunu dimanike, neizvesnosti, straha i tuge, ali istovremeno vraća veru u ljubav, budi saosećanje i jedno veliko poštovanje prema svim žrtvama ovog tragičnog događaja. U intervjuu za Naxi, Džejson Ajzaks govori o radu na ovom filmu, izazovima sa kojima se susretala celokupna ekipa filma, te sugeriše da prvo dugometražno Marasovo ostvarenje nosi važnu poruku i da se oseća počastvovanim što je deo glumačke ekipe koja je radila na ovom filmu.

  • Komentari

    Komentara: 0

    Postavi komentar: