Slušate: Popodne sa Milošem Lazićem

Pesma: Hari Mata Hari - Stara Ljubavi

Popodne sa Milošem Lazićem
Naxi Radio
  • Poslednjih 5 pesama
    1. Hari Mata Hari - Stara Ljubavi
    2. Atomsko Sklonište - Treba Imat Dusu
    3. Azra - Mokre ulice
    4. Djavoli - Ostani uz mene
    5. Boris Novković - Elois
  • Beograd Uzivo
  • Virtualni sajam
  • Propuštene emisije
    Ostale emisije
    1. 16. oktobar - 1 - Dodir noći
    2. 16. oktobar - 2 - Dodir noći
    3. 16. oktobar - 3 - Dodir noći
    4. Čipi - Sreda - Mojih 50
    5. 15. oktobar - 1 - Dodir noći
  • Preporučujemo
    Pohovane kuglice od pirinča Pohovane kuglice od pirinča

    Priprema ovog jela nije nimalo komplikovana, a može biti sjajna zamena za klasične krokete.

    Pita od bundeve Pita od bundeve

    Jesen ne može proći bez ove poslastice.

  • Kids Fest
  • Pozoriste na Terazijama
  • Kursna lista
    Kupovni Srednji Prodajni
    EUR 116.73 117.56 118.38
    CHF 106.04 106.79 107.54
    USD 105.37 106.12 106.86
  • Povezani članci
  • Da li znate ko je Sergej Djagiljev?

    Na današnji dan rođen je Sergej Pavlovič Djagiljev, poznat kao Srež, ruski umetnički kritičar, pokrovitelj, baletski impresario i osnivač baletske kompanije Ballets Russes iz koje će poteći mnogi poznati igrači i koreografi.




    31-03-2017 | 10:55 | Autor/Izvor: Naxi media

    Foto: Google Doodles


    Google je njegov 145. rođendan obeležio na početnoj strani pretraživača., a sve prati i kratki film u kome su istaknute najznačajniji podaci iz njegovog života. 

    Google je njegov 145. rođendan obeležio na početnoj strani pretraživača, a sve prati i kratki film u kome su istaknuti najznačajniji podaci iz njegovog života.

    Najznačajnije za njegovu karijeru bilo je osnivanje kompanije Ballets Russes koju su sačinjavali najbolji mladi ruski igrači, među kojima Ana Pavlova, Adolf Bolm, Vaclav Nižinski, Tamara Karsavina i Vera Karali, a njihov prvi nastup 19. maja 1909. godine bio je prava senzacija.

    Tih godina Djagiljev je na scenu postavio nekoliko kompozicija Nikolaja Rimskog Korsakova, kao što su opere Pskovičanka, Majska noć i Zlatni petlić. Njegova baletska adaptacija orkestarske svite Šeherezada, postavljena na scenu 1910. godine, izazvala je bes kompozitorove udovice, Nadežde Rimske Korsakove, koja je protestovala u otvorenom pismu Djagiljevu, objavljenom u časopisu Rech. Djagiljev je naručivao baletsku muziku od kompozitora kao što su Nikolaj Čerepnin (Narcis i Eho, 1911), Klod Debisi (Igre, 1913), Moris Ravel (Dafnis i Kloe, 1912), Erik Sati (Parada, 1917), Manuel de Falja (Trorogi šešir, 1917), Rihard Štraus (Legenda o Josifu, 1914), Sergej Prokofjev (Ala i Loli, 1915, odbijena i prerađena u Skitsku svitu; Šut, 1915, rev. 1920; Gvozdeni korak, 1926; Bludni sin, 1929), Otorino Respigi (Fantastični butik, 1918), Fransis Pulenk (Srne, 1923) i drugi. Njegov koreograf Mišel Fokin često je adaptirao muziku za balet. Djagiljev je takođe sarađivao sa igračem i baletskim majstorom Leonidom Masinom.

    Umetnički direktor Ballets Russes je bio Leon Bakst. Zajedno su razvili složeniju formu baleta sa pozorišnim elementima u nameri da privuku širu publiku, a ne isključivo aristokratiju. Egzotična privlačnost Ballets Russes uticala je na foviste, kao i na nastajući Art deko stil.

    Možda najznačajniji kompozitor-saradnik Sergeja Djagiljeva bio je Igor Stravinski. Djagiljev je čuo njegova rana orkestarska dela (Vatromet i Fantastični skerco) i bio je toliko zadivljen da je zatražio od Stravinskog da prilagodi nekoliko Šopenovih komada za Ballets Russes. Od Stravinskog je 1910. godine naručio prvo delo – Žar-pticu. Nedugo nakon toga usledili su baleti Petruška (1912) i Posvećenje proleća (1913), a zajedno su radili i na Pulčineli (1920) i Svadbama (1923).

    Nakon ruske Oktobarske revolucije 1917. godine, Djagiljev je ostao u inostranstvu. Novi sovjetski režim, videvši da ne može da ga privoli na svoju stranu, zauvek ga je proglasio posebno podmuklim primerom buržoaske dekadencije. Sovjetski istoričari umetnosti nisu pisali o njemu više od 60 godina.

    Dijagiljev je 1921. godine na sceni u Londonu postavio Uspavanu lepoticu Petra Čajkovskog. Bila je to postavka od izuzetnog značaja u pogledu scenografije i kostima, ali uprkos tome što je lepo primljena od publike, predstavljala je finansijski gubitak za Djagiljeva i Osvalda Stola, vlasnika pozorišta koji je stao iza nje. Prva postava je uključivala legendarnu balerinu Olgu Spesivcevu i Ljubov Egorovu u ulozi Aurore. Djagiljev je insistirao da se balet nazove Uspavana princeza.


  • Pročitajte i...
    Da li znate koji se emodžiji najviše koriste? Da li znate koji se emodžiji najviše koriste?

    Emodžiji su postali svakodnevni deo komunikacije, a konzorcijum Unicode, organizacija odgovorna za klasifikaciju i standardiziranje emodžija, prvi put je objavila top listu najkorišćenijih sličica, pišu itvesti.

    Počela je jesen! Počela je jesen!

    Danas, 23. septembra stanovnici severne Zemljine polulopte dočekali su jesen, dok je istovremeno za stanovnike južne polulopte nastupilo proleće.

    Google radi na asistentu koji će olakšati tačno pisanje Google radi na asistentu koji će olakšati tačno pisanje

    Iz Google-a stižu informacije kako uskoro stiže mogućnost spell checka (tačno pisanje) i provera gramatike u samom prozorčiću u kojeg upisujemo e-mail, prenose itvesti.

    Zašto su avioni beli? Zašto su avioni beli?

    Većina putničkih aviona je bele boje. Postoje avio kompanije koje prave izuzetak u ovom pravilu, ali uobičajena praksa je da avioni budu bele boje, a za to postoje naučni i ekonomski razlozi.

  • Komentari

    Komentara: 0

    Postavi komentar: