Slušate: Dan sa Danijelom Milošević

Pesma: Gibonni - Zedjam

Dan sa Danijelom Milošević
Naxi Radio
  • Poslednjih 5 pesama
    1. Gibonni - Zedjam
    2. Galija - Pismo
    3. Marija Šerifović - Nocturno
    4. Dobrovoljno Pevacko Drustvo - Cekaj Me
    5. Neno Belan - Rijeka snova
  • Beograd Uzivo
  • Delta city
  • Propuštene emisije
    Ostale emisije
    1. Sergej Ćetković - Četvrtak - Mojih 50
    2. 27. maj - 1 - Dodir noći
    3. 27. maj - 2 - Dodir noći
    4. 27. maj - 3 - Dodir noći
    5. Sergej Ćetković - Sreda - Mojih 50
  • Preporučujemo
    Čokoladni mus sa lešnikom Čokoladni mus sa lešnikom

    Desert za prave ljubitelje čokolade.

    Rolnice od patlidžana sa sirom Rolnice od patlidžana sa sirom

    Ukusan obrok u vikendu pred nama.

  • Naxi aplikacija radio 2
  • Kursna lista
    Kupovni Srednji Prodajni
    EUR 116.76 117.59 118.41
    CHF 109.20 109.97 110.74
    USD 105.19 105.94 106.68
  • Povezani članci
  • Da li znate ko je Sergej Djagiljev?

    Na današnji dan rođen je Sergej Pavlovič Djagiljev, poznat kao Srež, ruski umetnički kritičar, pokrovitelj, baletski impresario i osnivač baletske kompanije Ballets Russes iz koje će poteći mnogi poznati igrači i koreografi.




    31-03-2017 | 10:55 | Autor/Izvor: Naxi media

    Foto: Google Doodles


    Google je njegov 145. rođendan obeležio na početnoj strani pretraživača., a sve prati i kratki film u kome su istaknute najznačajniji podaci iz njegovog života. 

    Google je njegov 145. rođendan obeležio na početnoj strani pretraživača, a sve prati i kratki film u kome su istaknuti najznačajniji podaci iz njegovog života.

    Najznačajnije za njegovu karijeru bilo je osnivanje kompanije Ballets Russes koju su sačinjavali najbolji mladi ruski igrači, među kojima Ana Pavlova, Adolf Bolm, Vaclav Nižinski, Tamara Karsavina i Vera Karali, a njihov prvi nastup 19. maja 1909. godine bio je prava senzacija.

    Tih godina Djagiljev je na scenu postavio nekoliko kompozicija Nikolaja Rimskog Korsakova, kao što su opere Pskovičanka, Majska noć i Zlatni petlić. Njegova baletska adaptacija orkestarske svite Šeherezada, postavljena na scenu 1910. godine, izazvala je bes kompozitorove udovice, Nadežde Rimske Korsakove, koja je protestovala u otvorenom pismu Djagiljevu, objavljenom u časopisu Rech. Djagiljev je naručivao baletsku muziku od kompozitora kao što su Nikolaj Čerepnin (Narcis i Eho, 1911), Klod Debisi (Igre, 1913), Moris Ravel (Dafnis i Kloe, 1912), Erik Sati (Parada, 1917), Manuel de Falja (Trorogi šešir, 1917), Rihard Štraus (Legenda o Josifu, 1914), Sergej Prokofjev (Ala i Loli, 1915, odbijena i prerađena u Skitsku svitu; Šut, 1915, rev. 1920; Gvozdeni korak, 1926; Bludni sin, 1929), Otorino Respigi (Fantastični butik, 1918), Fransis Pulenk (Srne, 1923) i drugi. Njegov koreograf Mišel Fokin često je adaptirao muziku za balet. Djagiljev je takođe sarađivao sa igračem i baletskim majstorom Leonidom Masinom.

    Umetnički direktor Ballets Russes je bio Leon Bakst. Zajedno su razvili složeniju formu baleta sa pozorišnim elementima u nameri da privuku širu publiku, a ne isključivo aristokratiju. Egzotična privlačnost Ballets Russes uticala je na foviste, kao i na nastajući Art deko stil.

    Možda najznačajniji kompozitor-saradnik Sergeja Djagiljeva bio je Igor Stravinski. Djagiljev je čuo njegova rana orkestarska dela (Vatromet i Fantastični skerco) i bio je toliko zadivljen da je zatražio od Stravinskog da prilagodi nekoliko Šopenovih komada za Ballets Russes. Od Stravinskog je 1910. godine naručio prvo delo – Žar-pticu. Nedugo nakon toga usledili su baleti Petruška (1912) i Posvećenje proleća (1913), a zajedno su radili i na Pulčineli (1920) i Svadbama (1923).

    Nakon ruske Oktobarske revolucije 1917. godine, Djagiljev je ostao u inostranstvu. Novi sovjetski režim, videvši da ne može da ga privoli na svoju stranu, zauvek ga je proglasio posebno podmuklim primerom buržoaske dekadencije. Sovjetski istoričari umetnosti nisu pisali o njemu više od 60 godina.

    Dijagiljev je 1921. godine na sceni u Londonu postavio Uspavanu lepoticu Petra Čajkovskog. Bila je to postavka od izuzetnog značaja u pogledu scenografije i kostima, ali uprkos tome što je lepo primljena od publike, predstavljala je finansijski gubitak za Djagiljeva i Osvalda Stola, vlasnika pozorišta koji je stao iza nje. Prva postava je uključivala legendarnu balerinu Olgu Spesivcevu i Ljubov Egorovu u ulozi Aurore. Djagiljev je insistirao da se balet nazove Uspavana princeza.


  • Pročitajte i...
    Medicinska sestra umesto Betmena Medicinska sestra umesto Betmena

    Novo delo Banksija, svetski poznatog umetnika koji se proslavio oslikavajući grafite, posevećeno je zdravstvenom osoblju UK.

    Danas je Međunarodni dan medicinskih sestara Danas je Međunarodni dan medicinskih sestara

    Na današnji datum, 12. maja obeležava se Svetski dan medicinskih sestara.

     Danas je 1. april: Ne zaboravite da se nasmejete Danas je 1. april: Ne zaboravite da se nasmejete

    Tradicionalno, 1. aprila obeležava se Međunarodni dan šale, a ista tradicija nalaže da je tokom ovog dana poželjno našaliti se sa kolegom, prijateljem, članom porodice, partnerom...Iako ovaj Dan šale svet zatiče u borbi sa koronavirusom, smeh je najbolji lek, a održavanje pozitivnih misli od velikog značaja za celokupno mentalno zdravlje.

    note-naxi Muzičari SNP: Poznate note za podršku celom svetu

    Muzičari Srpskog narodnog pozorišta zajedno sa italijanskim dirigentom koji je predvodio orkestar, direktorom opere i Konstantinon Blagojevićem koji je napravio aranžman, snimili su interpretaciju pesme Bella ciao, kao znak podrške ljudima širom sveta.

  • Komentari

    Komentara: 0

    Postavi komentar: