Đakomo Pučini je italijanski kompozitor, rođen u gradu Luka u italijanskoj pokrajini Toskani, u porodici koja je vekovima bila tu nastanjena. Bio je drugi u porodici nazvan Đakomo, a peti muzičar potekao iz nje. Svoje rano muzičko obrazovanje duguje lokalnom svešteniku koji mu je davao časove klavira. Ipak, za poziv muzičara se odlučio kada je u Pizi čuo Verdijevu "Aidu".

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 05.06.2012. - 13:50:00

Zahvaljujući posredovanju jedne dvorske dame, majčine prijateljice, dvadesetogodišnji Pučini dobija kraljičinu stipendiju. Dok je živeo u Milanu sa jednim bratom, upoznao se sa životom koji će kasnije prikazati u operi "Boemi". Školovao se na konzervatorijumu u Milanu, gde je bio učenik i Amilkara Ponikijelija - kompozitor nekada vrlo popularne opere "Đokonda". U toku studija komponuje dve opere "Vili" 1883. godine i "Edgar" 1889. godine koje su postigle veliki, ali kratkotrajan uspeh, što mu je obezbedilo finansijsku sigurnost i dalo volju da nastavi da se bavi kompozitorskim radom. Već sledeća njegova opera "Manon Lesko" iz 1893. godine bila je zavidnog kvaliteta i održala se na repertoaru operskih scena do današnjih dana.

Zahvaljujući ovoj operi, bio je u mogućnosti da u okolini rodne Luke kupi zemlju i na njoj izgradi najpre skromnu kuću, a kasnije i velelepnu vilu u kojoj je proveo veći deo svog života. Strastveni zaljubljenik u lov i prirodu ovde je imao mir potreban za njegov stvaralački rad.

Svetsku slavu i veliko bogatstvo je stekao dvema operama koje se ubrajaju među nekoliko najboljih opera ikada napisanih, a to su "Boemi" i "Toska". Ipak, pošto je bio perfekcionista koji je želeo da stvara savršena dela, jako teško je podneo kada je opera "Madam Baterflaj" izviždana na premijeri u milanskoj Skali 1904. godine. Sam Pučini je ovaj neuspeh pripisao preteranoj dužini drugog čina i prerađuje operu koja doživljava svoju novu premijeru 1905. godine. Od tog trenutka opera, kao i "Boemi" i "Toska", postaje deo stalnog operskog repertoara.

Prilikom boravka u SAD-u, gde je otputovao kako bi prisustvovao postavljanju "Boema" u Metropoliten operi u Njujorku, dolazi na ideju, koja će se pokazati ne baš sjajnom, da komponuje operu kakva do tada nije postojala. Bira temu sa Divljeg Zapada i tako nastaje opera "Kći Zapada" proizvedena 1910. godine u Metropoliten operi pod dirigentskom palicom Artura Toskaninija i sa Enrikom Karuzom u glavnoj muškoj ulozi. Opera sjajno prolazi u SAD-u, najpre u Njujorku, a zatim i u Bostonu i Čikagu, ali drugde, a posebno u Evropi, nikada nije postala popularna.

Godine 1919. odlučuje se na komponovanje opere "Turandot" prema jednom popularnom komadu, a radnja opere se odvija u Kini. Želeo je da stvori operu koja će biti vrhunac operskog stvaralaštva, veličanstveni spektakl. Naporno je radio na tome, dugo je bio nezadovoljan libretom, ali je na kraju uspeo da napiše dva čina i deo trećeg, uprkos teškoj bolesti koja ga je mučila. Svestan da neće završiti delo, pada u tešku depresiju.

U jednom pismu govori:

- Ova opera me prožima, muči dan i noć. Pored nje, sva moja do sada napisana muzika izgleda mi bleda i smešna. Ipak, bojim se da neću uspeti da je završim, a ako tako bude, svet će biti uskraćen za najlepši ljubavni duet svih vremena.

Tako je i bilo. Posle pet verzija libreta za duet Kalafa i Turandot, mnogih skica i nacrta melodija, opera ostaje nedovršena.

Pučini umire u Briselu, pošto mu je otkazalo srce nakon operacije raka grla. Kompozitor koji je svetu podario neke od najlepših operskih arija, završio je svoj život bez glasa. Njegov zet, jedan od najvećih dirigenata u istoriji, Arturo Toskanini, daje kompozitoru Franku Alfanu da dovrši operu na osnovu Pučinijevih nacrta, a kada ovaj to učini, sam Toskanini dorađuje završetak. Premijera je održana 1926. godine u milanskoj Skali.

Toskanini je dirigovao, i nakon smrti robinje Liju u trećem činu prekida izvođenje, okreće se publici i kaže:

- Ovde se završava delo maestra.

Publika je shvatila i u tišini otišla iz pozorišta. Sutradan je opera izvedena u celini i od onda je stalni deo postavke mnogih operskih kuća. Mnogi muzikolozi i kritičari se slažu da je sa operom "Turandot" završen period klasične opere.