U nastavku pročitajte intervju koji je Bojana dala povodom koncerta za Dom Omladine, te napravila osvrt na dosadašnji uspeh albuma, ali i najavila novi materijal sa kojim će se njena publika tek upoznati.

Tvoj solo debi album "Daljine" je odlično odjeknuo i kod stručne javnosti i kod publike. Koliko je bilo teško (ili naprotiv lakše?) predstaviti se u solo izdanju publici koja te je upoznala i zavolela kao pevačicu grupe "Svi na pod"?

- Meni to nije bilo teško. Napraviti nešto potpuno novo, krenuti bukvalno od nule, za moju ekipu i mene bio je pravi izazov i nešto najinspirativnije. Album smo stvarali u periodu kada su nam se dešavale i lepe i ružne stvari u isto vreme. Sa matičnim bendom smo se razišli, okončali dugogodišnje ljubavne veze, upoznali neke nove ljubavi, napustio nas je Vlada Divljan, završili smo fakultete... dakle, jedan vrlo intenzivan period u kome je stvaranje muzike delovalo kao pravi i jedini spas.

Šta je ono što je za tebe kao umetnicu bilo najvažnije u celom procesu rada na albumu "Daljine", a šta doživljavaš kao najveće postignuće sada nakon nekoliko meseci od objavljivanja?

 - Najvažnije mi je bilo da svoju viziju isteram do kraja, da se u stvaralačkom procesu osećam udobno i da pustim sebe da se otvorim maksimalno. U životu koji je prethodio Daljinama, radila sam i funkcionisala u kolektivu koji je činilo šestoro izuzetno različitih i jakih individua. Bilo je potrebno mnogo energije kako bi se sve te razlike pomirile, uklopile i stale u trominutnu pesmu. Album “Daljine” je nešto iza čega stopostotno mogu da stanem imenom i prezimenom, i da kažem: “Dobar dan, ljudi, ovo sam ja”, i to smatram najvećim uspehom od trenutka stvaranja, pa sve do danas.

Poznato je da si veoma posvećena muzici, dugo radiš na pesmama - šta ti je u tom stvaralačkom procesu najvažnije? Da li razmišljaš o tome kako će publika doživeti kompoziciju ili to dolazi kasnije, kada je pesma već gotova?|

 - U stvaralačkom procesu sam vrlo sebična. Ne razmišljam ni o kome. Totalno sam u pesmi, i ona je u tom trenutku gospodarica mog života. Osim Pesme, na ovom svetu, u tom trenutku, ne postoji niko, pa čak ni ja.

Kako sama kažeš, vreme u studiju i na sceni provodiš isključivo sa prijateljima - da li postoji neko od ljudi sa kojima nisi privatno bliska, a želela bi da podelite binu u budućnosti?

 - Volela bih da radim sa što više različitih i novih ljudi. Uvek me jako zanima koji bi bio krajnji proizvod te interakcije. Trenutno mi je najzanimljiviji autor i producent Cobi koji deluje u vrlo različitim i nepomirljivim žanrovima. Gorim od znatiželje šta bismo nas dvoje to napravili. I dalje sam fascinirana novim talasom/novim valom, pa bi saradnja sa Rundekom bila vrlo značajna i uzbudjujuća.

O čemu peva Bojana Vunturišević?

 - Najviše pevam o Ivanu, pa onda o sebi i svojim mislima koje nadolaze kad sve ispratim na spavanje i kada sam sigurna da telefon neće zazvoniti. Moj život nije Švicarska, moj je život Noćni program.

Da li su tvoj imidž i scenski nastup, po kojima si postala prepoznatljiva, nešto što dugo i sa pažnjom osmišljavaš ili je više rezultat spontanog izraza i osećaja?

 - Sve je to rezultat spontanosti, mada je pravi izraz za to inertnost. Kostim za koncerte osmišljavam u poslednjem trenutku i to je nešto što me najviše smara. Druga stvar su spotovi. Na tome se dugo i temeljno radi. Kada je scenski nastup u pitanju, tu sam veliki konformista, i ne volim da bilo šta sputa tu neposrednost koja je moje drugo ime.

U subotu, 19. maja nastupaš u Domu omladine Beograda - šta publika može da očekuje, da li će biti i nekih novih pesama i ko će sve biti sa tobom na bini?

 - Nove pesme postoje. One su na mom iPadu, u Bambijevom kompjuteru, neke su i dalje u našim glavama. Dosadašnje iskustvo mi govori da ljudi na koncerte dolaze da bi se zabavili, a zabava je zagarantovana ako se čuju samo one pesme koje znaš da pevaš, tako da sam i dalje u razmišljanju da li nove pesme treba svirati. Gostiju će biti, i to će ih biti baš dosta. Dom omladine je prostor iz kog sam krenula na put, i taj put traje već devet godina. Doživljavam ga kao svoju drugu kuću, a moje kućne žurke su uvek bile najbolje.

Pored solo karijere vodiš i dečji hor, majka si jednog dečaka... Kako izgleda jedan tvoj sasvim običan dan?

 - Auh... Svakog jutra se budim u 7, odvodim Dušana u vrtić, potom odlazim u studio gde zajedno sa Bambijem radim na novim pesmama. Zatim ponovo odlazim u vrtić po Dušana, posvećujem mu celu sebe i sve svoje vreme. Dan mi se završava sa horskom probom ili druženjem sa prijateljima.

Da li je u planu neki nastup sa horom?

 - Naravno. Mesec jun je period kada se naša sezona završava, i tada pravimo najludje žurke. Nastupamo 4. juna u Pančevu, na Bijenalu dečjeg umetničkog stvaralaštva, a 21. juna ćemo proslaviti najlepši praznik, Dan muzike, jednim završnim koncertom na Zidiću ispred Doma omladine Beograda.

Kada možemo da očekujemo sledeći album i da li će biti nekih bitnih promena u odnosu na zvuk prvog izdanja?

 - Album “Daljine” me je naučio da ne planiram, jer ću u suprotnom zatrudneti :D Ali ipak postoje neka dva roka: kraj 2018. godine, ili sledeće proleće. To sve zavisi od koncertnih obaveza. One stopiraju svaki naš stvaralački rad. Dugo sam mislila da je stvaralački rad nešto što najviše volim, ali sam onda shvatila da se ne osećam živom ako ne sviramo. Pustite nas da malo živimo :)

Kakvi su ti profesionalni planovi za ovo leto?

 - Naša letnja turneja je već počela velikim koncertom u Novom Sadu. Očekuju nas Zagreb, Beograd, Kragujevac, ali i nastupi na velikim letnjim muzičkim i filmskim festivalima. O tome ćemo tek pričati.